БУДИМЛИЋ

БУДИМЛИЋ, сарајевска породица која се бавила трговином, те националним и културним радом. Ђорђе (Георгије, Ђорђије), трговац, културни радник (Сарајево ?, почетком XIX в. – ?, после 1856). Према сачуваним биографским подацима може се закључити да је син трговца Димитрија. Средином 40-их година XIX в. имао је значајну улогу у трговачким пословима породице Б. с Аустријом и италијанским северним просторима. Године 1846. био је заступник ове трговачке куће у Бечу. Боравио је, затим, у Сплиту и Трсту (1851–1852). Последњи пут се помиње у Сарајеву 1856. Дописивао се с Вуком Караџићем и обавештавао га о приликама у Босни и Херцеговини. Прикупљао претплатнике за Вукове књиге и продавао их у Сарајеву. Изгледа да се с Вуком лично упознао 1846. у Бечу, када се претплатио на његову књигу Српске народне пјесме. Вук га је замолио да по Босни прикупља старе српске књиге и рукописе.

Јован, трговац (Сарајево, око 1760 – ?, 1850). Док му је отац Ристо водио трговачке послове, Б. је најчешће боравио у Анкони и Трсту примајући робу из Сарајева, упућивану преко сплитске луке, и продајући је по италијанским градовима. Углавном су извозили кожу, кожне производе, крзно, восак, вуну, жито и дуван, а увозили текстил и колонијалну робу. Кад је Б. преузео од оца вођење послова, породица и њена трговина доживеле су свој највећи успон (почетком XIX в.). Знао је да искористи прилике настале у време Првог српског устанка и тада вођених Наполеонових ратова када је трговина између земаља средње и западне Европа и Средоземља била преусмерена преко Босне и Новопазарског санџака. Тада је највише трговао памуком и остварио највећу добит. Када су ти ратови окончани, поново је оживела трговина преко јадранских лука, па је Јован Б., ради трговачких послова, боравио у Дубровнику, Сплиту и другим градовима. Под његовим вођством и успостављеним трговинским везама Б. су били најбогатија српска породица у Сарајеву. Имали су своје подружнице од Трста и Беча, преко Дервенте, Ужица и Скопља до Солуна. Учествовали су у снабдевању устаничке Србије оружјем, тако што је оно стизало у Сарајево, а Б. су га преузимали и отпремали у Србију. Јованова ћерка Мариота била је удата за Јована Мићића, устаничког војводу, трговца и поседника из ужичког краја. Национално свестан и слободоумних назора, Јован Б. је дошао у сукоб најпре с високим представницима Васељенске патријаршије у Цариграду, чији га је Синод (1800) заједно с братом Петром, искључио из цркве. Залагањем њиховог ујака трговца Трифуна Милетића, спор је разрешен у њихову корист.

Јован С. Радојчић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)