Прескочи до главног садржаја

БРАСИНА

БРАСИНА, село у општини Мали Зворник, смештено на југозападној подгорини планине Гучево, на споју долина Боринске реке и Дрине, те уз пут и железничку пругу Шабац Мали Зворник (16 км). Дисперзивног је типа и простире се на 150380 м н.в. Први пут се помиње 1528. као влашко насеље, а 1600. наводи се као село царског хаса, у којем су поред хришћана живели и муслимани. Савремена домаћинства су се досељавала у XVIII и XIX в. из Херцеговине, Црне Горе и суседних крајева. Село је 1921. имало 184 дома и 560 житеља, а 2002. 1.663 становника, од којих 98,7% Срба. У селу се налазе четвороразредна основна школа (почела с радом 1892), амбуланта и водопривредно предузеће, а у близини је каменолом са сепарацијом кречњака. Већина активног становништва (95,7%) бави се непољопривредним делатностима, а пољопривредом као допунским занимањем.

Драгица Р. Гатарић

Рудник антимона Б. налази се у близини Зајаче. Први подаци о руди антимона у лежишту Б. и околини потичу из 1883. Никола Милановић, трговац из Београда, добио је 1884. повластицу за откопавање антимонске руде у овом лежишту, као делу Костајничких рудника антимона (Костајник, Зајача, Б., Брштица, Дворска). Савремена експлоатација започела је 1957. Рудна тела су претежно метасоматског типа, локализована на контакту кречњака и теригено-карбонатне серије (доњи тријас) у антиклиналним или хоризонталним деловима рудоносних структура. Централно рудно тело, претежно изграђено од оксидне руде, просечне дебљине 2,55 м, простирало се на дужини око 400 м. Од отварања до 1990, када је затворен, Б. је пословала у систему РТБ Зајача. Рудник су сачињавале јаме: Брасина, Жута Чесма, Но-28 и Стара јама. У подземној експлоатацији примењивано је подетажно откопавање са зарушавањем кровине или радијално са скреперским транспортом руде. Просечна годишња производња била је 25.00030.000 т. Најпродуктивнији период у раду рудника био је 19741978. када је произведено 189.124 т руде, односно 4.597,6 т метала.

Раде Јеленковић

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Поповић, Рударство и топионичарство антимона Југославије, Бг 1999; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001.

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)