БЕЛИЦА

БЕЛИЦА, средњовековна жупа у долини истоимене реке, леве притоке Велике Мораве. Помиње је Стефан Немања у оснивачкој повељи манастира Хиландар 1198, а такође и Стефан Немањић у повељи коју је издао Хиландару 1200. Прикључена је српској држави између 1183. и 1190, а када је православна црква у Србији постала аутокефална (1219), припадала је Жичкој епархији. „Село у Белици Трнаву више Добрање" даровали су (1395) манастиру св. Пантелејмона на Светој гори кнегиња Милица и њени синови Стефан и Вук. Село Трнава постоји и данас југозападно од Јагодине.

ИЗВОРИ: F. Miklosich, Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii, Viindobonae 1858; Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, I, Бг 1929.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, „Област централне Србије у средњем веку", у: Археолошки споменици и налазишта у Србији, II, Бг 1956; О. Зиројевић, „Цариградски друм од Београда до Софије (1459–1683)", ЗИМС, 1970, 7.

Милош Благојевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)