БОБАЛИЋ, Петар

БОБАЛИЋ, Петар, народни пуковник (Соколовац, Банат, крај XVIII в. – ?, после 1850). Војничку каријеру стицао у Банатској војној граници. Чин поручника добио је у Илирско-банатској граничарској пешадијској регименти. Пошто се 1848. прикључио Српском народном покрету, постао је командант војног логора у Врачевгају, у којем је било 6.000 банатских граничара и народних војника као и одред добровољаца из Србије. Заједно с војводом Стеваном Книћанином, Б. је као народни потпуковник 19. VIII 1848. кренуо с војском на Белу Цркву, али је наишао на жесток отпор тамошњих Немаца и царске војске па је био присиљен на повлачење. Напад је поновио 28. августа али је опет претрпео неуспех. После објаве рата Мађарској од стране Аустрије Б. је наименован за главног команданта српске војске код Делиблата, добивши чин царског капетана, односно народног пуковника. Свој главни стан поставио је на Карашу, прикупивши 2.400 војника, осам топова и чету србијанских добровољаца, али је у тешкој бици 30. новембра доживео пораз, што је мађарској војсци отворило пут према Панчеву. И овог пута показао је велику личну храброст па му ни овај пораз није умањио углед. Почетком фебруара 1849. био је прекомандован у Шајкашки батаљон, а поткрај марта постављен је за команданта II провинцијалног батаљона у Срему, у којем је завладала анархија а до изражаја дошло и дезертерство војника, првенствено због лошег снабдевања. У томе су предњачили сремски католици. Кад је ускоро потом дошло до продора мађарских трупа под генералом Перцелом у Бачку и пораза српских одреда, Б. је поверена одбрана Сремског Подунавља од Илока до Вуковара. Пошто је успешно извршио поверени му задатак, Б. је 1. јула унапређен у чин царског капетана I класе, што му је у то време већ било важније од пуковничког чина добијеног од патријарха Рајачића, и враћен у Шајкашки батаљон. Годину дана касније, 1. VII 1850, отишао је у пензију и завршио своју војничку каријеру.

ИЗВОР: Исписи А. Ђукића, РОМС.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. П. Поповић, Бела црква некад и сад, Пан. 1905; С. Суботић, „Бела Црква у догађајима из 1848/49", ЗМСДН, 1960, 27; С. Капер, Српски покрет у јужној Угарској 1848–1849, Бг–Ваљево 1996; С. Гавриловић, Срем пре и у току Српског народног покрета 1848–1849, Бг–Ваљево 1997.

Славко Гавриловић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)