БАЛОНСТВО

БАЛОНСТВО, грана ваздухопловства у којој се балони користе као летелице. Први балони (аеростати), као летеће справе пуњене топлим ваздухом или водоником, полетели су у Француској 1783. Коришћени су за извиђање ратишта, а све до данас употребљавају се за научна истраживања атмосфере и спортске летове. У Србији су се први балони појавили током 70-их и 80-их година XIX в., када је у Београду, Новом Саду, Панчеву и другим местима вештину летења балонима приказивало неколико француских и немачких балониста. Први Србин за којег је поуздано утврђено да је летео балоном и да се бавио конструисањем ових летећих справа, био је Огњеслав Костовић. Он је јуна 1884. у Петрограду извео више јавних летова балоном, а током 80-их година градио је велики управљиви балон – дирижабл. Истовремено, израђивао је и специјалне сигналне балоне, од којих је један уступио српској војсци, која је њиме у околини Београда експериментисала током 1885. Прву књигу о б. код нас под називом Шетња по облацима (Бг 1884) објавио је Ђорђе Станојевић. Планови да се у српској војсци уведу балони за извиђање обзнањени су 1893. у изменама Уредбе о формацији војске. Фебруара 1901. у Русију је на школовање за управљање балонима упућен капетан Коста Милетић. Први балони набављени су у Немачкој 1909, а употребљени су јула 1913. у Другом балканском рату на положајима код Пирота. У I светском рату Балонско одељење српске војске коришћено је крајем 1914. за извиђање на фронту у Мачви и на Бањици код Београда. После набавке два нова осматрачка балона из Русије, одељење је 1915. извршило више успешних извиђања на дунавском сектору фронта, а касније, током повлачења, и са положаја у долини Мораве. Балони и опрема уништени су пре повлачења преко Албаније. Балонска јединица постојала је и у војном ваздухопловству Краљевине СХС /Југославије, али је укинута током 30-их година. Спортско б. постало је популарно у Србији крајем ХХ в., када је основано више балонарских клубова учлањених у Ваздухопловни савез Србије. Летећи балонима на топли ваздух, чланови клубова организују пропагандне летове, фестивале и спортска такмичења и учествују на сличним манифестацијама у иностранству.

ЛИТЕРАТУРА: Ч. Јанић, „Настанак, развој и дејства српске авијатике 1912–1916", у: Српска авијатика 1912–1918, Бг 1993; Ш. Оштрић, „Предстолеће летења", Пинус, 1995, 2; Ч. Јанић, „Проналазач и конструктор Огњеслав Костовић", Скривени хоризонти – размеђе историје српске науке, 2006, 10.

Чедомир Јанић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)