Прескочи до главног садржаја

БАКОТИЋ, Игнациј Игњат

БАКОТИЋ, Игнациј Игњат, адвокат, политичар (Каштел-Гомилица, 1835 Сињ, 30. IX 1906). Право студирао у Падови, где је стекао и докторат. Био је Србин римокатоличке вере и активно је учествовао у политичком животу Далмације као припадник Народне странке. У њеној борби против аутономаша, а за сједињење Далмације са Хрватском, написао је 1861. брошуру I partiti in Dalmazia. Када се Народна странка распала и када су из њених редова иступили Срби због хрватске националне искључивости и великохрватских настојања, прикључио се Србима који су одлучили да покрену сопствени лист и оснују посебну странку. У Српском листу се залагао за признање народног језика и за штампање уџбеника на народном језику. Као посланик Далматинског сабора поднео је предлог да Далмација добије железничку везу са Босном, а преко ње са Србијом. Једно време био је председник Српске странке у Далмацији. С намером да се међу Србима на Приморју интензивније почне ширити просвета, да се успешније брани српска народност и да се јача свест о српском духовном јединству, с групом истомишљеника основао је у Сплиту 6. VIII 1897. политичко друштво „Српско братство". Оно се старало о увођењу српског језика и ћирилице у школе и јавну управу, о оснивању школа и разним економским потребама. Од Друштва су потицали предлози о кандидатима за општинске управе, за Сабор и Царевинско веће. Незадовољна активностима „Српског братства" и успесима које је постизало, власт је чинила све да га онемогући у раду. Друштво је распуштено средином јула 1899, после чега је Б. отишао у Црну Гору где је 1901. постављен за председника Врховног суда. По напуштању Црне Горе, 1903. у Сињу је отворио адвокатску канцеларију.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Бакотић, Срби у Далмацији од пада Млетачке републике до уједињења, Бг 1938.

Василије Ђ. Крестић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)