БОГДАН РАДОЈЕВИЋ

БОГДАН РАДОЈЕВИЋ, властелин, казнац (?, прва половина XIII в. – Херцеговина, ?). Помиње се први пут 1254. у повељи хумског жупана Радослава, унука Немањиног брата кнеза Мирослава, заједно с групом хумске властеле која се одметнула од краља Уроша I и прешла на страну угарског краља. Жупан Радослав брзо је нестао са историјске позорнице и не помиње се после 1254, а хумска властела која је „одступила" од Уроша I, поново се вратила у милост српског владара, укључујући и Б. Р. Он је направио успешну службу, па се 1278. помиње као казнац у Хумској земљи, где је замењивао одсутног господара. На том положају решавао је сложени судски спор који су покренули Дубровчани против становника Хумске земље, који су их опљачкали на ушћу Неретве. У том циљу окупио је најугледнију хумску властелу и успео да Дубровчанима врати део опљачканих ствари. Други део задржали су Вратислав Мартић и његови рођаци који се нису покоравали казнацу.

ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, Историја Срба, II, Бг 1952; М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 1997.

Милош Благојевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)