БАРУТИ

БАРУТИ (тур. barut: пушчани прах), смесе или једињења састављена од сагорљивог дела (Сд) и оксидационог средства (Ос), који, под утицајем топлоте, трења, удара или пламена релативно брзо хемијски реагују, дајући велику количину гасовитих производа. Гасови су производ оксидације Сд кисеоником из Ос и/или су производ распадања Сд и Ос. Б. спадају у погонске експлозиве код којих, за разлику од разорног експлозива, врели гасови настају нешто спорије и зато имају способност да померају неко тело (нпр. зрно муниције, стене, зид, ватрометна или сигнална ракета), али без већег разарања.

Петар Пфенд

Сагоревање б. може да буде различите брзине, од неколико милиметара до неколико центиметара у секунди. При таквим брзинама могуће је искоришћавање гасова, производа сагоревања, за покретање пројектила у цеви оружја, или ракетног пројектила. Б. се деле на колоидне и композитне. Колоидни (хомогени) су они који се добијају желатинизирањем молекула нитроцелулозе растворене у неком органском растварачу, или неког другог експлозивног једињења (нитроглицерин); први су познати као чисти нитроцелулозни, а други као нитроцерински б. Композитни б. обухватају црни б. који се добија мешањем сумпора, угљеника и калијум-нитрита. Поред црног б., у ову групу улазе композитна ракетна горива која се састоје од оксиданса (углавном амонијум-перхлората), везива која обезбеђују кохезију и хомогеност оксиданса и горива, а формирају се од преполимера (нпр. полибутадиен), и осталих додатака у мањим количинама који регулишу потребну брзину и стабилност сагоревања у ракетном мотору. То су барутна пуњења великог калибра која се користе у пројектилима средњег и великог домета (интерконтиненталне ракете) и као бустери (booster) који помажу при лансирању космичких ракета са млазним моторима.

Барутане и индустријска производња б. У многим крајевима Србије, давно пре Карађорђевог устанка, производио се црни б. на занатски начин. С обзиром на велик значај сопственој производњи црног б., али и стрељачком наоружању и топовима, прва барутана подигнута је у Страгарима код Крагујевца и у њој се производио црни б. већ у периоду 1807--1813, у исто време када су у Београду изливени први топови. Најстарија индустријски организована производња црног б. почела је за време кнеза Милоша у државној барутани у Страгарима 1844. Нова барутана у Обилићеву код Крушевца пуштена је у рад на 500-годишњицу Косовске битке (1889), у присуству краља Александра Обреновића. С развојем новог наоружања почела је и примена малодимних б. на бази нитроцелулозе, па је донета одлука о изградњи такве фабрике у Обилићеву. У њој је, уз помоћ страних стручњака, 1910. почела производња б. траженог квалитета. У Обилићеву је такође подигнут и низ помоћних производних погона, као што је погон за производњу азотне киселине из шалитре, њену денитрацију и регенерацију. Пред рат је произведена и извесна количина пикринске киселине за диверзантске сврхе.

По завршетку I светског рата демонтиране машине из фабрика у Немачкој и Аустрији пренете су и монтиране у Обилићеву, тако да је почео нови живот војно-хемијске фабрике у Краљевини СХС (1925). Етапном изградњом Обилићева пун капацитет достигнут је 1934. У исто време припремала се изградња нових погона војно-хемијске фабрике у Равњаку код Крушевца. Обилићево је постало расадник стручног инжењерског, техничког и радничког кадра, који ће одиграти велику улогу у развоју војно-хемијске индустрије у наредним деценијама. Пред II светски рат израсло је у велик војно-хемијски комплекс, укључујући и производњу бризантног војног експлозива тринитротолуена (TNT). У исто време, приватна фирма „Вистад" започела је изградњу посебне фабрике за производњу TNT у Баричу код Обреновца.

Током II светског рата окупатор је уништио и потпуно опљачкао војно-хемијску индустрију, тако да је практично остао само мали број неуништених зграда. Одмах по завршетку II светског рата обнова војно-хемијске индустрије, првенствено б. и експлозива, постављена је као приоритет.

Производња нитроцелулозе различитих квалитета и свих малодимних б. организована је у предузећу „Милан Благојевић" у Лучанима, укључујући и погон за производњу модерних сферичних б., који садрже мању количину нитроглицерина за модерно стрељачко и малокалибарско наоружање. За производњу ових б. изграђен је и погон за производњу нитроглицерина. После распада СФРЈ у овом предузећу успостављена је и производња нитроглицеринских артиљеријских б., а оспособљено је и за производњу свих познатих нитро целулозних и нитроглицеринских б. за модерно стрељачко као и за артиљеријско ракетно наоружање. „Прва Искра" у Баричу производила је све познате војне експлозиве као што су континуална производња TNT, пентрита, хексогена и октогена, укључујући и прераду отпалих киселина, те производња композитних ракетних б. на бази амонијумперхлората и полибутадеина. Корпорација „Трајал" (раније „Милоје Закић", бивше Обилићево) највећа је хемијска фабрика у земљи за производњу привредних рударских експлозива различитих састава и намене, као што су: амонијум-нитрат прашкасти експлозив, амонијум-нитрат метански експлозив, грануловани АНФО експлозив, водопластични експлозиви, емулзиони експлозиви, а после распада СФРЈ успостављена је и производња црног б. Предузеће „Крушик" Ваљево производи иницијалне експлозиве, интермедијере и пиротехничке компоненте.

Милан Лазаревић

ЛИТЕРАТУРА: Д. Мушицки, М. Лазаревић, Експлозивне материје, Бг 1953; Д. Виторовић (ур.), Д. Виторовић (ур.), Хемија и хемијска индустрија у Србији, 1997.

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)