БОСАНСКИ БРОД

БОСАНСКИ БРОД, погранични град у Републици Српској, на важном пријелазу преко ријеке Саве. Саобраћајном значају положаја доприноси пловна ријека, уска алувијална раван с обе њене стране, и мала ада која олакшава пријелаз. Основни саобраћајни правац јужно од ријеке усмјерен је ка Сарајеву, а на њеној сјеверној страни посавски пут упућен ка Београду и Загребу. Б. Б. је локални гравитациони центар и средиште општине у чија је 23 насеља 1991. живјело 34.138 становника. За вријеме турске владавине имао је важну пограничну функцију. У два маха је страдао у аустро-турским ратовима, с краја XVII и почетка XVIII в. Саобраћајни значај града је порастао градњом пута ка Сарајеву 1864, а затим и градњом ускотрачне жељезничке пруге до Зенице 1879 (годину дана након аустријске окупације). Насеље се развијало на оцједитим обалским гредама, уз рјечно корито, добивши издужен облик и линеаран распоред улица. Тим правцем изграђена је и пруга која је демонтирана 1947. послије изградње пруге нормалног колосјека Шамац–Сарајево. Б. Б. се дуго развијао као насеље кореспондентно оближњем већем граду Славонском Броду. Бржи развој настаје послије II свјетског рата изградњом неколико фабрика, међу којима предњачи рафинерија нафте. Постоје и мањи погони текстилне, металопрерађивачке и индустрије грађевинског материјала. Остале функције (административне, трговачке, образовне, здравствене) примјерене су малом гравитационом центру. У граду је 1991. живјело 14.098 становника, од којих 31,0% Срба, 29% Хрвата и 15,9% Муслимана. Током грађанског рата повећан је удио српског становништва.

ЛИТЕРАТУРА: М. Салчиновић, Босански Брод – монографија, Босански Брод 2006.

Милош Бјеловитић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)