БАКОВЉЕВ, Милан

БАКОВЉЕВ, Милан, педагог, универзитетски професор (Ада, 30. XI 1926). Дипломирао 1952. на студијској групи за педагогију Филозофског факултета у Београду. Докторирао на ФФ-у у Сарајеву 1978. Био је професор Учитељске школе у Кикинди, сарадник Завода за унапређивање наставе АП Војводине, а у периоду 1961–1982. радио на Институту за педагошка истраживања у Београду, где је изабран у звање научног саветника. Од 1982. до 1992. био је редовни професор педагогије на Факултету политичких наука у Београду. Основна подручја његовог научног рада су: интелектуално васпитање, дидактика, програмирана настава и оцењивање ученика. Истраживао ефекте програмиране наставе и примену уџбеника заснованих на програмираној обради наставног садржаја. Аутор је уџбеника Интерпункција: програмирани уџбеник за осми разред основне школе (Бг 1974). Писао радове из области опште педагогије, дидактике и методологије педагошких истраживања. У радовима из историје педагогије разматрао дидактичке концепције педагошких класика, објавио студију о Макаренковом схватању моралног васпитања и, као свој најзначајнији прилог националној историји педагогије, монографију о Ђорђу Натошевићу (Ђорђе Натошевић – педагошка делатност и педагошка становишта, Н. Сад 1998). Аутор је брошуре Учење учења – вештина учења читањем (Бг 1991). Добитник је награде града Београда „Доситеј Обрадовић".

ДЕЛА: Теоријске основе програмиране наставе, Бг 1972; Мисаона активизација ученика у настави, Бг 1982, Речник дидактике, Бг 1999.

Наташа Вујисић-Живковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)