БРСТИНА, Бранимир

БРСТИНА, Бранимир, глумац (Банатско Велико Село, 4. I 1960). Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду завршио 1982. у класи Миње Дедића. Исте године одиграо и прву улогу на сцени Народног позоришта (Јегор Нечајев у представи Лењин, Стаљин, Троцки К. Верморела). Стални члан Атељеа 212 постао 1983. Игра и на другим београдским сценама, као и у продукцијама Будва град театра и Српског народног позоришта у Новом Саду. Његова глума је једноставна, природна и интимна, а његов изражајни распон се протеже од гегова из немих филмова преко фасцинантне гротеске до чисте импровизације кроз које – час бравурозно и префињено, модерним валерима, час ћутањем или мимиком – означава кључне моменте развоја лика који игра. Његов бравурозни Бора Шнајдер (А. Поповић, Развојни пут Боре Шнајдера) је неуморни кројач судбина малих људи, док играјући Глумова (А. Н. Островски, Кола мудрости, двоја лудости), вешто успорава ритам и једноставношћу постиже немогуће. Важније позоришне улоге: Пиле (А. Поповић, Кус петлић), Дон Жуан (Ж. Б. П. Молијер, Дон Жуан), Рајко (Д. Ковачевић, Свети Георгије убива аждаху), Срета (Б. Нушић, Народни посланик), Чичиков (Н. Гогољ, Мртве душе) и др. Остварио запажене улоге у филмовима Шећерна водица и Мајстор и шампита Светислава Прелића, Давитељ против давитеља Слободана Шијана, Бело одело Лазара Ристовског, Нож Мирослава Лекића, Лајање на звезде, Зона Замфирова и Ивкова слава Здравка Шотре, Јесен стиже, дуњо моја Љубише Самарџића, као и у ТВ серијама Вук Караџић, Стижу долари, Породично благо, Позориште у кући и др. Добитник је Златног ловоровог венаца на сарајевском МЕС-у (1991), Наградe „Раша Плаовић" (1991), Годишњe наградe града Београда (1992), Наградe „Зоран Радмиловић" (1992), Златног медаљона на Позоришним свечаностима „Љубиша Јовановић" (1995), као и две награде за глумачко остварење на Стеријином позорју (1992, 1995).

ЛИТЕРАТУРА: П. Волк, Београдско глумиште, Бг. 2001.

Александра Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)