БОШКОВИЋ STULLI, Маја

БОШКОВИЋ STULLI, Маја, фолклориста, слависта, научни саветник (Осијек, 9. XI 1922). Славистику студирала у Загребу, Казању, Петрограду и Београду. Докторирала 1961. у Загребу. Дугогодишњи директор загребачког Института за етнологију и фолклористику и уредник годишњака Народна умјетност. Члан је уредништва немачког часописа Фабула. Члан ХАЗУ, почасни члан међународног удружења „Folklore Fellows", при Финској академији наука. Њена основна област изучавања везана је за народну књижевност, теренска сабирања грађе и теоријска питања трајања, извођења и одлика усмених облика, посебно приповедака и предања, ,,пучке књижевности", стваралаштва НОБ-а, односа између усмене и писане књижевности, савремених фолклорних форми. Прва је у Југославији употребила модификовану историјско-географску методу у својој монографији Народна предаја о владаревој тајни (Зг 1967). После Чајкановића који је 1927. распоредио српску прозну грађу према Арнеовој типологији (Verzeichnis der Märchentypen, Хелсинки 1910), увела је као доследно мерило разврставања сада проширену Арне–Томпсон међународну класификацију. Европске, првенствено немачке токове фолклористичке науке средине XX в. увела је у југословенску средину. Објавила је низ теренских збирки: Истарске народне приче, Зг 1959; у Народној умјетности – приповетке и предања из Сињске крајине (1967–1968), с Брача (1975), избор усмене грађе с одређених подручја (нпр. с Неретве, 1987, из Далмације, 1993) и низ критичких антологија: бајки (1961, 1963); приповедака и предања (1963, 1997); епских песама (1964); збирку приповедака на немачком у два издања Kroatische Volksmärchen (Дизелдорф–Келн 1975). При томе је под ознаком хрватског обухваћено и српско културно наслеђе. Приредила је избор студија и огледа наших и страних проучавалаца усменог стваралаштва (Усмена књижевност, Зг 1971), написала Повијест хрватске књижевности I (Зг 1978). Већина радова које је објавила у земљи и иностранству сакупљени су и штампани у посебним књигама. Добитница је Хердерове награде и других признања. Библиографија објављена у годишњаку Народна умјетност 1999.

ЛИТЕРАТУРА: Биобиблиографски речник: МСЦ 1971–2000, Бг 2005.

Снежана Самарџија

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)