БАРИЋ, Јеврем

БАРИЋ, Јеврем, трговац, политички и културни радник (?, крај XVIII в. – ?, после 1857). Задобио велико богатство и углед, па је од младости обављао разне јавне послове. Када је 1838. у Панчеву образован стални црквени хор, Б. и његов брат Живко су, као оснивачи Српског црквеног певачког друштва, бирани у управни одбор хора. Уживајући велико поштовање, Б. је убрзо постао и председник друштва, па су чланови хора на његов имендан 1840. спевали оду у његову част. Био је и поклоник позоришне уметности, па је за извођење представе Јоакима Вујића у Панчеву 1824, на својој лађи превезао из Пеште глумачку трупу и поклонио све кулисе и реквизите. Панчевачка црквена општина била је прва која је покренула акцију за сазивање Српског народно-црквеног сабора да расправи о положају Срба у Војводини, с тим да и Срби у Граници добију право да на сабор пошаљу своје представнике. Чланови одбора израдили су елаборат у којем су појаснили проблеме и захтеве војвођанских Срба, а Б. је био аутор дела о економско-трговачким захтевима. Према одлуци Мајске скупштине, 1848. са К. Пеичићем изабран је у велику народну депутацију, на челу с патријархом Рајачићем, са задатком да одлуке скупштине поднесе цару и саопшти Хрватском сабору. Јуна исте године изабран је у управу Окружног одбора, чија се надлежност протезала на цело подручје Банатске војне границе, а чинила су га 63 члана из редова српског и немачког грађанства. Одбор је, будући састављен од припадника обе нације, добио већи легитимитет и бавио се крупним политичким питањем – успостављањем државноправног односа између војвођанских Срба и Угарске.

Милена Јоксимовић-Пајевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)