БУТЕЊЕВ, Аполинарије Петрович

БУТЕЊЕВ, Аполинарије Петрович, гроф, руски дипломата (?, 1787 – Париз, 1866). Најпре је као отправник послова управљао руском мисијом у Цариграду која је требало да успостави дипломатске односе између Русије и Турске после закључења Једренског мира 1829. Постао је амбасадор у Цариграду 1830. и ову дужност обављао у току највећег дела каријере, до 1843. Оди-грао је важну улогу за време рата који је Турска водила са египатским намесником Мехмед Алијом 1831–1833. Водио је дипломатску борбу са француским послаником, адмиралом Рувеном, који је настојао да се руска флота која је дошла у Цариград у помоћ султану против Мехмед Алије врати у Одесу. Добро је познавао прилике у турско-српским односима и био наклоњен Србији. У време потписивања Ункјар-Искелеског уговора 26. VI 1833, којим је Турска стављена под протекторат Русије, био је принуђен на уступке Турској, чија је последица останак турског становништва у Београду. Када су 29. V 1833. отргнутих шест нахија присаједињене Србији, кнез Милош му је најсрдачније захвалио на његовом вишегодишњем заузимању за српске послове, а након усвајања коначне редакције трећег Хатишерифа, 5. септембра исте године, послао му је 5.000 дуката као награду за труд и постигнуте резултате. На његов предлог, руски цар Никола I одликовао је Д. Давидовића, Л. Тодоровића и С. Симића орденом Св. Владимира IV реда. Учествовао је у састављању и наметнуо кнезу Милошу тзв. Турски устав 1838. Крајем 1842, када је Б. очекивао премештај за Рим, избила је, на подстрек турске владе, буна у Србији, која се завршила променом династије. Са великом дипломатском спретношћу успео је да приволи Порту на избор новог српског кнеза, чиме је преброђена озбиљна криза у Источном питању. Боравио је у Риму од 1843. до 1856, након чега је враћен у Цариград како би поправио положај Русије ослабљен поразом у Кримском рату. Из јавних послова повукао се 1858.

ЛИТЕРАТУРА: В. Теплов, Руски заступници у Цариграду 1496-1891, Цт 1892; М. Гавриловић, Милош Обреновић, III, Бг 1912; Р. Љушић, Историја српске државности, II, Бг 2001.

Урош Татић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)