БУЊА

БУЊА, примитивна грађевина у северној и средњој Далмацији и Истри, углавном кружног облика, ниских и уских врата с минијатурним прозором. Изведена у суво, без малтера, од грубих камених прстенова, који се према горе у унутрашњости сужавају и на врху затварају већом каменом плочом. Служила је у прошлости за становање, а данас углавном за склањање стоке, пастира и сл. Има кружну основу, а гради се од камених хоризонтално слаганих плоча, без примене везивног малтера. Доњи, обељени део зида чини ефектан контраст горњим необељеним каменим плочама. У пољима б. служе као спремишта, а у насељима као куће за становање. Порекло им је у медитеранској мегалитичкој архитектури. Овај тип грађевине се одржао скоро непромењен још од другог миленијума п.н.е. и још увек одговара потребама становника. Поред назива б., присутни су и називи ћемер, кућица, пољарица, кажун, кажита.

ЛИТЕРАТУРА: С. Малдини, Енциклопедија архитектуре, Бг 2004.

Бранка Ланцош Малдини

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)