БИЗАНТИ, Трифун

БИЗАНТИ, Трифун, песник, хуманиста (Котор, друга половина XV в. – ?, пре 1530). Пореклом из значајне властеоске породице и савременик рођака, которског бискупа истога имена. После завршене гимназије у Котору био на студијама у Венецији. Постао доктор црквеног и цивилног права, филозофије и теологије. Као угледан грециста и латиниста предавао на италијанским универзитетима и био предлаган за професорску комисију у Ређо Емилији (1503). Писао поезију на латинском језику (епистоле, епиграме). Кретао се у кругу венецијанских хуманиста, о чему сведоче пригодне песме на латинском језику, које су једни другима посвећивали и које су објављене у разним збиркама (нпр.: D. Palladii Sorani, Epigrammaton libelli... Ad Triphonem Bizantium, Венеција 1620). Блиски пријатељ био му је Лодовико Ариосто. Бизантијев крај живота (умро је обузет манијом мизантропије) описао је Џ. Валеријано у зборнику О несрећи писаца. Већина његових песама налази се у рукописима, а основне податке о њему садржи рукописни Repertorio biobibliografico... Ђ. Праге (Венеција).

ЛИТЕРАТУРА: E. di Carlo, „Dei due Trifoni della famiglia Bisanati di Cattaro (Sec.XVI)", Archivio storico per la Dalmazia, 1933, XV; Š. Jurić, Iugoslavie scriptores latini recentioris aetatis, Зг 1971; М. Пантић, Књижевност на тлу Црне Горе и Боке которске, Бг 1990.

Злата Бојовић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)