БАКАРИЋ, Владимир

БАКАРИЋ, Владимир, политичар (Велика Горица, Хрватска, 8. III 1912 – Загреб, 16. I 1983). Дипломирао на Правном факултету у Загребу (1935), где је и докторирао (1937). У току студија ангажовао се у радничком покрету, а члан КПЈ постао је 1933. Био је секретар СКОЈ-а на Универзитету у Загребу. До избијања рата 1941. обављао је адвокатску праксу, радећи истовремено на повезивању интелектуалаца са КПЈ и као сарадник у уређивању левичарске штампе. Више пута био је хапшен. Доласком Јосипа Броза на чело КПЈ почео је да обавља важне партијске функције: члан Агитпропа (1937) и члан ЦК СКХ (1940). До децембра 1941. деловао је као илегалац у Загребу, а од тада се истакао као војни руководилац у јединицама НОВ. У новембру 1941. постављен је за политичког комесара ГШ НОВ и ПО Хрватске. Важну улогу имао је у успостављању револуционарне власти: један је од оснивача ЗАВНОХ-а и учесник на оба заседања АВНОЈ-а (1942–1943). Секретар ЦК КПХ постао је 1944. Од ослобођења Југославије 1945. обављао је најодговорније партијске и државне функције у Хрватској и Федерацији: први председник владе, а потом и ИВ НРХ (1945–1953); председник Сабора (1953–1963); члан ЦК КПЈ (1948); од 1952. члан ИК ЦК СКЈ; председник ЦК СКХ и члан председништва СКЈ (1966); члан ИВ Председништва СКЈ (1969). Учествовао је и у раду НФ, односно ССРНЈ. Био је истакнути марксистички теоретичар, противник централизма и енергичан заступник самоуправљања.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Петрановић, Историја Југославије, Бг 1988; Д. Биланџић, Хрватска модерна повијест, Зг 1999; И. Голдштајн, Хрватска повијест, Зг 2003.

Срђан Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)