БАЛКАНСКА КОМУНИСТИЧКА ФЕДЕРАЦИЈА

БАЛКАНСКА КОМУНИСТИЧКА ФЕДЕРАЦИЈА, основана је на Трећој конференцији социјалдемократских и комунистичких партија балканских држава (Бугарске, Грчке, Југославије и Румуније), одржаној у Софији 15. I 1920. Непосредно по образовању приступила је Комунистичкој интернационали (Коминтерни) и постала њена балканска секција, са задатком да координира рад комунистичких партија на Балкану, усаглашава одлуке, усмерава акције балканских комуниста и прати рад на формирању Балканске совјетске социјалистичке федерације. Балканске комунистичке конференције биле су највиши орган БКФ. У периоду 1920–1928. одржано је осам редовних конференција (прве четири у Софији 1920–1922, шеста 1923. у Берлину, а пета, седма и осма у Москви 1922, 1924, 1928). Делегате који су учествовали у раду конференција бирали су централни комитети балканских секција Комунистичке интернационале. Конференције су имале осмочлани Извршни комитет, Секретаријат и, од 1923, Президијум. Почев од 1928. Извршни биро је постао стално руководеће тело БКФ. Реална опасност од ширења фашизма и нацизма иницирала је нову стратегију Коминтерне. Од 1933. у њој више није било места за Земаљски секретаријат Комунистичке интернационале, па ни за Секретаријат БКФ. Од 1920. у окриљу БКФ деловао је Балкански синдикални секретаријат, а нешто касније и Савез балканске комунистичке омладине. Званични орган организације био је Билтен балканске федерације, који је излазио једном месечно на немачком језику. Објављивао је материјале руководећих органа БКФ, извештаје о политичким приликама и догађајима на Балкану, као и текстове револуционарног и пропагандног садржаја.

ЛИТЕРАТУРА: М. Гецић, Балканска комунистичка федерација. Раднички и националноослободилачки покрети, I–II, Бг 1970.

Љубодраг Димић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)