БЕРИЋ, Берислав

БЕРИЋ, Берислав, лекар, гинеколог, универзитетски професор (Београд, 11. XI 1927 – Београд, 8. VIII 1994). У Београду завршио студије медицине (1952), специјализацију из гинекологије и акушерства (1956), хабилитирао (1957) и докторирао (1960). Примаријус од 1973. Био је шеф Одељења за гинекологију и акушерство, потпредседник Института за мајку и дете Нови Београд (1963–1967), директор Гинеколошко-акушерске клинике Нови Сад (1968–1974) и ГАК Медицинског факултета у Шербруку (Канада, 1974–1975), предавач у Националној школи за народно здравље Француске (Рен, 1975–1977), начелник Одељења за планирање породице ГАК Мед. ф. у Новом Саду (1975–1980), виши саветник Клинике за гинекологију и опстетрицију Подгорица (1975–1986) и начелник Завода за хуману репродукцију ГАК Нови Сад (1975–1992). Пензионисан је 1993. У земљи и иностранству објавио више од 450 стручних и научних радова и 30 монографија и уџбеника, који су имали више издања (Породиљство, Бг–Зг 1978; Гинекологија, Бг–Зг 1980; Гинекологија и основи акушерства дечје и адолесцентне доби, Бг–Зг 1983). Био је члан ВАНУ (дописни од 1984, редовни од 1990), редовни члан САНУ (од 1991) и председник огранка САНУ у Новом Саду (1993–1994), члан Медицинске академије СЛД, Медицинске академије Збора лијечника Хрватске, Европске академије наука и уметности у Салцбургу, члан Панела експерата СЗО, Међународне академије за цитологију у Њујорку, Међународне академије за репродуктивну медицину у Рио де Жанеиру, Међународне академије за стерилитет и фертилитет, Европског друштва за хуману репродукцију и ембриологију, почасни члан гинеколошко-акушерских друштава Египта, Мађарске, Румуније и Чехословачке. У Новом Саду се редовно одржавају симпозијуми „Академик Берислав Бета Берић". Добитник је Награде ослобођења Војводине (1990), Ордена рада са златним венцем (1985) и више од 15 домаћих и иностраних награда и одликовања.

ДЕЛА: и М. Kuprešanin, „Vacuum aspiration, using pericervical block, for legal abortion as an outpatient procedure up to the 12th week of pregnancy", Lancet, 1971, 2(7725); и М. Kuprešanin, Ј. F. Hulka, „The Karman catheter: a preliminary evaluation as an instrument for termination of pregnancies up to twelve weeks of gestation", Am. J. Obstet. Gynecol., 1972, 114(2); и M. Kuprešanin, N. Kapor Stanulović, „Accidents and sequelae of medical abortions", Am. J. Obstet. Gynecol., 1973, 116(6).

ЛИТЕРАТУРА: Медицинска академија Српског лекарског друштва. Биографије чланова 1976–1996, Бг 1996; Познати српски лекари: биографски лексикон, Бг–Торонто 2005.

Миле Игњатовић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)