БЕЛОБРЕШКА

БЕЛОБРЕШКА, српско село у Румунији, на улазу у Ђердапску клисуру. Изграђено је на јужној подгорини планине Локве, на 90--100 м н.в. На другој страни Дунава налази се Велико Градиште. Село је изграђено уз пут, који прати леву обалу Дунава од Базјаша, код границе према Србији, до Турн Северина. Овде се од њега, дуж долине једног потока, одваја сеоски пут ка северу, преко планине до села Златица у долини Нере. Најближи град Нова Молдава налази се 18 км према истоку. Село је насељено у XVII в., а забележено је у Пећком катастигу 1660, под немачким именом Билер. Немци су се раселили 1738, од када је доминантно српско становништво. Од 1773. припада Војној граници, а до 1968. била је седиште општине. У Б. је 1783. живело 534 лица, сви православне вероисповести. Број становника је до 1930. порастао на 1.469, од када се константно смањује и до 2002. сведен је на 566. Све време Срби су већинско становништво, чинећи више од четири петине популације. Насеље је радијалног облика, који му дају улица формирана дуж подунавског пута и две паралелне које се пружају управно на њу дуж пута ка долини Нере. Има српску православну цркву и парохију, осмогодишњу школу са српским и румунским одељењима, српски културни центар с библиотеком и дом културе с двораном за представе. Изградњом бране на Дунаву 1971, потопљен је доњи део сеоског атара с најплоднијом земљом, а селу је остало око 700 јутара планинске земље, која се великим делом користи за воћњаке и винограде. Северна периферија атара је под шумом.

Стеван Бугарски

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)