БАРЈАКТАРЕВИЋ, Илија

БАРЈАКТАРЕВИЋ, Илија, војвода (Извор код Параћина, око 1771 – Свилајнац, 1828). До почетка Првог српског устанка бавио се трговином стоком. Устанку се прикључио тек 1805, после битке на Иванковцу. Тада је, предводећи чету од око 200 бораца, учествовао у заузимању Параћина због чега га је Карађорђе именовао за војводу, а потом и команданта Параћинске нахије. Упркос овом постављењу, већи део наредног периода (1809–1813) провео на Делиграду и учествовао у скоро свим већим биткама вођеним на јужном правцу устаничког фронта, на самом Делиграду 1806, Каменици 1809. и Варварину 1810. На делиградским положајима, као командант југоисточног фронта, дочекао и последњу годину устанка, одржавши се и после Карађорђевог напуштања Србије, највероватније до октобра 1813. У Србију се вратио после окончања Другог устанка, 1817, након чега га је Кнез Милош поставио за члана магистрата Ћупријске нахије у Свилајнцу. Умро као сиромах претходно испративши оба своја сина. Сахрањен је у порти свилајначке цркве.

ЛИТЕРАТУРА: М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, Бг 1888; Р. Перовић, Прилози за историју Првог српског устанка, Бг 1954; Д. Самарџић (прир.), Казивања о Српском устанку 1804, Бг 1980; В. Б. Савић, Карађорђе: документи, 1-3, Г. Милановац 1988.

Милић Ј. Милићевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)