БЕОГРАДСКО КЛАНИЧКО ДРУШТВО

БЕОГРАДСКО КЛАНИЧКО ДРУШТВО, основано 1897. ради унапређења производње меса. Друштво је на уступљеном земљишту званом „Џеханиви" на Карабурми засновало велику кланицу, која је почела с радом марта 1899. Кланично друштво је за ове потребе располагало знатним инвестиционим капиталом јер је одзив за упис акција био већи него што је тражено. Кланица је располагала најсавременијим машинама за рад, које су углавном купљене у Немачкој и Аустрији, а изграђен је и посебни железнички крак до београдске станице. Поред јаке парне машине и других уређаја, кланица је имала снажне компресоре који су при највећој топлоти одржавали у великој хладњачи за извоз меса и саламури потребну температуру и који су за 24 ч производили 20.000 кг леда, довољно за транспортовање свежег меса у вагонима на дуже релације, као и велику количину леда за продају домаћинству. Кланични уређај стално је допуњаван новим машинама, тако да је 1907. достигао вредност од око 400.000 динара. Б. к. д. је располагало и кланицом у Нишу, која је почела да ради још 1896, уживајући при томе велике повластице државе. У овим кланицама је до 1909. произведено укупно 27,5 милиона кг свињског и око 1,6 милиона кг говеђег меса, а највећи део се извозио. За време I светског рата фабричке зграде и машинске инсталације су оштећене, али је кредитима Министарства финансија кланица делимично обновљена, те је 1919. наставила рад. Део кланице је још од првих година рада уговором користила фирма А. Гасо, која је за рачун кланичког друштва клала, прерађивала и извозила месо у западноевропске земље. Увођењем нових машина и проширењем зграде почетком 20-их година процес производње је модернизован, а капацитет кланице повећан. Око 130 радника производило је сваке године приближно 1,8 милиона кг свињског меса. Због економске кризе почетком 30-их година фирма А. Гасо напушта свој рад, тако да кланица принудно смањује интензитет рада, али потом поново јача и подиже степен производње. После II светског рата кланица није наставила с радом.

ЛИТЕРАТУРА: Историја Београда, III, ХХ век, Бг 1974, Н. Вучо, Развој индустрије у Србији у ХIХ веку, Бг 1981; А. Вељковић, Индустрија као компонента просторно-функционалне структуре Београда, Бг 1983; Д. Петровић, Историја индустрије Београда, I–II, Бг 2006.

Драган Р. Петровић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)