Прескочи до главног садржаја

БЕРНАР, Жан

БЕРНАР, Жан (Bernard, Jean-Alfred-Simon), лекар, хематолог-онколог, универзитетски професор (Париз, 26. V 1907 Париз, 17. IV 2006). Дипломирао 1931. на Медицинском факултету у Паризу. Основао Институт за изучавање леукемије и болести крви 1961. Постигао научне резултате светског значаја: прво лечење Хочкиновог лимфома великом дозом радио-терапије 1932; убризгавајући бензен у костну срж пацова, изазвао леукемију 1936. и тиме показао да су и леукемије злоћудни тумори; први у свету успешно лечио акутну леукемију заменом целокупне крви болесника 1947; пресађивао костну срж озраченој деци оболелој од леукемије; творац „географске хематологије". Два синдрома у медицини носе његово име: Бернаров синдром акутна фамилијарна хемолиза и БернарСулијеов синдром фамилијарни и конгенитални поремећаји крвављења са џиновским тромбоцитима и тромбоцитопенијом. Био је председник Интернационалног хематолошког друштва и Европског друштва за лекарску етику. Написао књигу Величина и искушења медицине (српски превод, Бг 1975). Члан Француске академије наука, гостујући професор Мед. ф. у Београду и инострани члан САНУ у Одељењу медицинских наука од 1981. Сарађивао са српским хематолозима (С. Стефановић, Р. Рувидић, З. Роловић, М. Ристић, М. Јанчић, Б. Баничевић, М. Чоловић, Д. Бошковић и др.). Многобројни српски лекари специјализовали су хематологију код њега, а лечио је и многе наше болеснике. Боравио је три пута у Београду, последњи пут 1990. када је одржао предавање у САНУ „Моралне последице прогреса биологије и медицине" (његов рад „Еволуција биоетике" штампан је у Билтену САНУ), а у Клиничком центру Србије „Епидемиологија леукемија и лимфома" и „Напредак биологије и дефиниција човека". Носилац је многобројних одликовања и награда.

ЛИТЕРАТУРА: В. Кањух, „Le Professeur et Académicien Jean Bernard", Гласник САНУ, 1990, XXIX, 4; „Жан Бернар (Jean-Alfred-Simon Bernard), 19072006", Годишњак САНУ за 2006, 2007; Р. Рувидић, „In Memoriam Jean Bernard 19072006", Bilt hematol, 2006, 34 (1/2).

Владимир Кањух; Снежана Кањух

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)