БУБАЗЛАТЕ

БУБАЗЛАТЕ, инсекти који припадају породици листорожаца (Scarabaeidae), а потпородица б. (Cetoninae) и реду тврдокрилаца (Coleoptera). То су инсекти средње величине, здепастог дорзо-вентрално спљоштеног тела, чија боја варира од црне, зелене, плаве, до бронзане, жуте с металним сјајем, често попрскане светлијим пегама и шарама. Одрасли већине врста су активни током најтоплијег дела дана када посећују цветове и слатке плодове разних биљака. Погрешно се мисли да су опрашивачи цветова, али се они заправо хране цветним деловима и такви цветови не дају плодове. Обично имају 1–2, а неке врсте чак и 3 генерације годишње. Роје се обично током маја и јуна. Ларве се развијају у трулим пањевима, шумској стељи, у компосиштима, ређе у мравињацима и хране се мртвом биљном органском материјом. По изгледу су веома сличне ларвама гундеља – грчицама. У свету је познато око 4.000 врста, претежно распрострањених у тропским областима. У Европи је познато 300, а у Србији и Црној Гори више од 200 врста. У ову потфамилију спада и неколико афричких врста буба голијата из рода Goliathus чије тело је дуго до 12 цм. У нашој земљи многе врсте из ове потфамилије су веома честе. Воћарима су по злу добро познате тзв. рутаве бубе – Tropinota hirta и Oxytyrea funesta – које се у пролеће срећу на цветовима разних дивљих и гајених биљака и представљају опасне пољопривредне штеточине. Тело им је длакаво, величине око 10 мм, црне боје са ситним светлим пегама. Најмаркантнија и веома честа врста је златна мара (Cetonia aurata) по којој је потфамилија и добила име. Величине је 15–20 мм, златнозелене боје с металним сјајем. Слична овој је маслинастозелена, ређе бронзана, нешто крупнија али и знатно ређа Potosia cuprea.

ЛИТЕРАТУРА: В. Живановић, Б. Павићевић, „Прилог познавању биологије и сузбијања Tropinota hirta Poda и Oxythyrea funesta Poda", Заштита биља, 1956, 38; М. Богавац, „Рутава буба – Tropinota hirta Poda (Биологија и сузбијање)", Заштита биља, 1962, 68/70; П. Вукасовић (ур.), Штеточине у биљној производњи, II (специјални део), Бг 1967; Љ. Михајловић, Шумарска ентомологија, Бг 2008.

Љубодраг Михајловић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)