БУРКХАРТ, Дагмар

БУРКХАРТ, Дагмар (Burkhart, Dagmar), слависта, фолклориста, универзитетски професор (Ердинг/Минхен, Немачка, 14. II 1939). После дипломирања права, руског, шпанског и енглеског језика у Хајделбергу (1961), завршила студије европске етнологије / културне антропологије, славистике и балканологије на Минхенском универзитету, где је и докторирала. Након хабилитације (Берлин, 1983–1985), била професор на Славистичкој катедри Универзитета у Хамбургу и Манхајму. Сарађивала и у нашим фолклорним часописима. Штампана под насловом Истраживање стратиграфије и хронологије јужнословенске народне епике (Untersuchungen zur Stratigraphie und Chronologie der südslavischen Volksepik, Минхен 1968), докторска дисертација Б. бави се компаративним проучавањем развитка тематских кругова јужнословенских епских песама. Најархаичнији, митски слој ауторка проналази у песмама на простору садашње западне Бугарске, Македоније и југоисточне Србије, повезујући их са старом грчком традицијом. По старости развитка следе бугарштице, које потичу са српског севера (А. Серенсен, А. Шмаус, М. Пантић), да би најмлађи, историзовани слој представљале десетерачке песме динарског типа оличене у најсавршенијем облику у Вуковој збирци. У каснијим радовима, нашу народну књижевност ставља и у оквире својих мултидисциплинарних студија балканологије, културне антропологије, лингвистике, служећи се и даље компаративним, али и семиотичким приступом. У зборнику њених радова Културни простор Балкан (Kulturraum Balkan, Studien zur Volkskunde und Literatur Südosteuropas, Берлин–Хамбург 1989) Балкан је сагледан као изворни расадник културе. Од проучавања система ритуалних радњи, деловања социјалних норми и њиховог вредновања, преко изналажења типова функција и извора усмених текстова, до анализа литерарних жанрова и етнолингвистичких феномена, овај зборник је истовремено пресек њених научних интересовања. У књизи Тело, једење и пијење (Körper, Essen und Trinken, Висбаден–Берлин 1991) елементарне људске потребе посматране су на подручју друштвене културе балканских народа, нпр. на нивоу опозиција телесно – симболичко. Истраживањем појма част у процесу развитка, кроз историју и савременост (Еhre, Das symbolische Kapital, Минхен 2002; Eine Geschichte der Ehre; Дармштат 2006) ауторка проширује домете етнологије. У домену књижевне критике, упоредо са другим писцима (нпр. руским и пољским), посебно се бави Андрићем, Селимовићем, Павићем, Кишом.

ЛИТЕРАТУРА: Festschrift für Dagmar Burkhart zum 65. Geburstag, Frankfurt 2004.

Нада Милошевић Ђорђевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)