БОГОЈЕВИЋ, Василије П.

БОГОЈЕВИЋ, Василије П., трговац, народни посланик, сенатор (Тетово, 14. I 1860 – Скопље, 24. III 1939). Потиче из угледне српске тетовске породице, отац Петар био богат трговац, народни првак и представник Срба у Старој Србији и Македонији. Основну школу завршио у Тетову, богословију у Београду (1873–1876), а затим гимназију и грчку трговачку школу у Солуну. У Тетову радио у очевој трговини, осамостаљује се у вођењу трговачких послова и укључује се у јавни живот. Све до 1912. био председник српске црквено-школске општине, а више пута био члан градске управе и члан вилајетске скупштине у Скопљу. Био је међу оснивачима српске организације за борбу против бугарских егзархиста и делегат Скопске епархије која је од Патријаршије у Цариграду 1897. тражила да за митрополита у Скопљу буде изабран Србин уместо Грка. Тада је као вођа побуњеничке делегације ухапшен и осуђен на смрт. Залагањем српског посланика Владана Ђорђевића, црногорског посланика Бакића и руског конзула у Цариграду, ослобођен је. У Цариграду остао девет месеци, али је делегација ипак постигла успех, јер је Србин изабран за митрополита. У време арнаутске побуне у пролеће 1912. с тетовским пашом Мехмедом Дералом заступао тетовску област на скупу у Урошевцу, на коjeм се залагао за становиште нашег конзула Милана Ракића с којим је био у сталној вези. После ослобођења 1912. био је изабран за првог начелника а потом и председника општине у Тетову. За време I светског рата повлачио се са српском војском преко Албаније на Крф и учествовао у пробоју Солунског фронта. После ослобођења изабран за првог посланика тетовског краја у Привременом народном представништву. Прешао у Скопље када је након административне поделе земље на области изабран за посланика, а потом за председника Обласног одбора. Када су основане бановине, изабран је за банског већника, а на том положају је био изабран за сенатора (1931–1937). Својим радом и капиталом изузетно доприносио привредном и општем напретку родног краја и целе области. Одликован Карађорђевом звездом, Орденом белог орла IV степена, Југословенском круном, Орденом Св. Саве и Крстом милосрђа.

ЛИТЕРАТУРА: Д. П-ћ, „Ретки гости у Тетову и дочек од стране народа", Цариградски гласник, 24. IX 1898; Биографски лексикон. Народно представништво. Сенат. Народна скупштина, Бг 1935; А., „Васа Богојевић", Политика, 25. III 1939; „Васа Богојевић", Време, 25. III 1939.

Александар Новаков; Милован Ј. Богавац

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)