БАЛЕТСКА КРИТИКА

БАЛЕТСКА КРИТИКА, критички осврти на уметничку игру. У Србији датирају с почетка XX в., а односе се на сценске наступе приватних студија, институционалних професионалних балетских ансамбала, алтернативних аутора и група, како домаћих тако и страних. Од првих балетских представа које су изведене у Народном позоришту у Београду 1923, па до савремених авангардних и поставангардних балетских и мултимедијалних продукција, б. к. су се бавили композитори, музиколози, новинари, књижевници, а тек доцније, углавном после II светског рата, и они аутори који су завршили школу класичне или модерне игре. Критички осврти су објављивани у актуелној дневној (Политика, Време, Борба, Дневник) и недељној (НИН, Илустрована Политика, Време, Дуга) штампи, као и у стручним књижевним (Српски књижевни гласник, Књижевне новине, Књижевна реч), музиколошким (Звук, Музичке новине, Про музика, Нови звук), позоришним (Театрон, Позориште, Сцена, Orchestra) и шире научним (Летопис Матице српске) периодичним публикацијама. Континуираним праћењем догађања на домаћој балетској сцени нарочито запажен допринос историјском сагледавању развоја балетске уметности код нас дали су М. Милојевић, Б. Драгутиновић, С. Ђурић-Клајн, М. Здравковић, М. Зајцев, М. Сујић-Виторовић, М. Јовановић, Ј. Шантић, Ј. Шулхоф, Н. Петин, Б. Ракић, С. Савић, Љ. Мишић и др.

Мирјана Здравковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)