БОЈОВИЋ, Лука П.

БОЈОВИЋ, Лука П., пуковник (?, око 1860 – Београд, 2. V 1929). У 12. класу Артиљеријске школе ступио 1875. Као питомац учествовао у српско-турским ратовима (1876–1878) у чину потпоручника, а на дужности командира артиљеријског вода у 1. и 2. батерији стајаће војске. По завршетку школовања 1880. службовао у Моравском и Тимочком артиљеријском пуку. У српско-бугарском рату 1885. био је поручник и командир батерије. После рата постао је командир вода у 2. инжењеријској гардијској чети, командир 3. батерије Брдског артиљеријског пука, командант 2. дивизиона Шумадијског пољског артиљеријског пука (1894–1895), референт артиљеријског одељења Шумадијске дивизијске области (1898), командант 3. дивизиона Тимочког пољског артиљеријског пука (1899) и командант истог пука (1900–1902). У чин мајора унапређен је 1894, а потпуковника 1900. Након Мајског преврата (1903), због неслагања са завереницима, пензионисан је као пуковник и командант Пуковске окружне команде у Врању. Као неистомишљеник завереника учествовао је 1912. у оснивању њима супротстављеног друштва „Српско јединство" и био члан његовог Главног одбора. Био је брат војводе Петра Бојовића.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, Крај једне династије, III, Бг 1906; Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије 1850–1925, Бг 1925; В. Казимировић, Црна рука, Краг. 1997; М. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918–1941, Бг 2004.

Далибор Денда

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)