БРЕГОВИНА

БРЕГОВИНА, село код Прокупља. На брегу Кале налазе се остаци рановизантијског утврђења с базиликом. У оквиру бедема откривени су и истражени остаци особено решене тробродне базилике инкорпориране у угао утврђења, као и неколико мањих цивилних објеката. Северни зид базилике чини део бедемског платна ојачаног са две полукружне куле. Исти случај је и с источним бедемом где је у поље истурена трапезаста олтарска апсида. Између нартекса и наоса налазио се трибелон, а у јужном делу наоса откривени су остаци амвона.

Марко Поповић

Делимично је истражено рановизантијско утврђење из VI в., правилне шестоугаоне основе с кружним масивним кулама и утврђеним подграђем. Налажени су квалитетни капители и архитектонска пластика, неколико фрагментованих натписа и много археолошког материјала датованог у VI в. Помишља се да би то могла бити Бедеријана – Таурисијон, завичај царева Јустина и Јустинијана.

Александар Јовановић

ЛИТЕРАТУРА: И. Николајевић Стојковић, Рановизантијска архитектонска декоративна пластика у Македонији, Србији и Црној Гори, Бг 1957; Ђ. Стричевић, „Бреговина – Кале. Рановизантијско насеље", Старинар, 1961, 11; V. Popović, „Trois inscriptions protobyzantines de Bregovina", Старинар, (1989–1990), 1991, 40–41; M. Jeremić, M. Milinković, „Die byzantinische Festung von Bregovina (Südserbien)", Antiquité Tardive, 1995, 3; Прокупље у праисторији, антици и средњем веку, Прокупље–Бг 1999; М. Јеремић, „La sculpture architecturale de l'église de Bregovina (6^e siècle) en Serbie du sud", Старинар, 2004, 53–54.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)