БУГАРСКИ, Стеван

БУГАРСКИ, Стеван, хемичар, физикохемичар, универзитетски професор (Сента, 21. V 1868 – Будимпешта, 3. III 1941). Као стипендиста Матице српске изучавао природне науке у Пешти и докторирао 1891, а специјалистичке студије завршио у Немачкој. Асистент за хемију на Ветеринарској академији у Пешти постао 1890, а редовни професор 1903, када је именован за шефа катедре. Заменик ректора био је школске 1906/07. На хемијско одељење на Универзитету прешао је 1913. и био редовни професор физичке хемије до пензионисања 1938. За дописног члана Мађарске академије наука изабран је 1899. Први је постигао значајне резултате у експерименталном одређивању слободне енергије, оспоривши до тада важећу Томсон–Бертелотову теорију, као и по свом открићу одређивања амфотеричне природе протеина. Аутор је више књига објављених у Будимпешти на мађарском језику: Хемијски практикум (1892), Хемијски репетиторијум и практикум хемије вина (1894), Физички утицај на брзину хемијске реакције и стање хемијске равнотеже (1905), Наше сазнање о структури материје (1907), Практикум аналитичке хемије, уз техничку сарадњу Евгенија Пачуа (1920). Научну награду „Кристина Лукач" добио је 1905.

ЛИТЕРАТУРА: Матица српска, 1826–1926, Н. Сад 1927; М. Кнежевић, Сента, Зборник прилога за историју града Сенте, Сента 1935.

Божидар Ковачек

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)