БЕЛИЋ, Јован

БЕЛИЋ, Јован, зоотехничар, универзитетски професор (Ваљево, 23. XI 1909 – Београд, 6. X 1997). Дипломирао 1932. на Пољопривредном факултету у Београду, где је за асистента изабран 1934. Боравио на специјализацији у Зоотехничким институтима на Универзитета у Лајпцигу (1936) и Берлину (1937/38). Докторирао 1937. Од 1940. до пензионисања предавао је предмет Посебно сточарство (Специјална зоотехника) на матичном факултету, где је за редовног професора изабран 1954. Био шеф Катедре за сточарство, продекан и декан. Осим тога, предавао је и на новосадском Пољ. ф. (од оснивања до 1959) и на Шумарском факултету у Београду. Године 1957. постао је дописни, а 1965. редовни члан САНУ, где је био секретар Одељења природно-математичких наука (1973–1981) и члан Председништва (1985–1997). За иностраног члана Француске пољопривредне академије у Паризу изабран је 1990.

Научну делатност започео је проучавањем домаћих (аутохтоних) раса, до тада мало изучаваних. Истраживао је свиње у Шумадији (1935) и Босни (1936), пораст прасади мангулица (1949, 1951), овце у Срему (1935), Шумадији (1937), Сјеници (1957) и Пироту (1960, 1961), особине свиња шишки и цигаја оваца (1948, 1950, 1954), босанског товарног коња (1935, 1940) итд. Испитивао је вредност аутохтоних раса, њихову способност за прилагођавање неповољним условима, конституцију, виталност и отпорност према болестима, као и могућности њиховог унапређивања и одржања. Његова проучавања увезених племенитих раса стоке обухватају испитивања способности аклиматизације новим условима одгајивања и економски најважнијих особина, чиме је изводио значајне закључке о могућности коришћења ових раса у програмима побољшања популација стоке према жељеним производним особинама. Изучавао је беле свиње (1955, 1967), корнвал (1958) и јоркшир (1967), симентал говедо (1952), мерино овце (1957, 1963) итд. Дао је изузетан допринос истраживањима различитих метода укрштања и феномена хетерозиса и учествовао је у стварању нових племенитих раса домаћих животиња. Дугогодишњим и систематским радом с многобројним сарадницима створио је прву домаћу меснату расу свиња (1966), као и прву домаћу расу оваца за брдско-планинске пределе Србије (пиротска оплемењена овца, 1986). Такође је 1988. завршио стварање и друге раностасне меснате расе свиња, тзв. оплемењене шарене меснате свиње.

Од оснивања Годишњака Пољопривредног факултета до 1954. био је његов уредник и члан Уређивачког одбора, члан Редакционог одбора Архива за пољопривредне науке (1951–1967) и Редакционог одбора Zeitschrift für Tierzüchtung und Züchtungsbiologie (1955–1997). Био је члан редакције Пољопривредне енциклопедије Југославије (уредник струке Специјално сточарство) и сарадник за зоотехнику (1965–1972). За своју образовну, научну и стручну активност добио је многобројна признања (Орден рада са црвеном заставом, 1965; Седмојулска награда за 1966; плакета и диплома Немачког пољопривредног друштва из Минхена 1976. и др.).

ДЕЛА: Специјална зоотехника, Бг 1951; Албум раса стоке, Бг 1952; Савремено свињарство, Бг 1961; Пиротска оплемењена овца, Бг 1986; Стварање меснатог типа свиња за југословенске услове производње, Бг 1989; Сточарство у Југославији од њеног настанка до распада 1991, Бг 1995.

Живорад Гајић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)