БОГОСАВЉЕВИЋ, Адам

БОГОСАВЉЕВИЋ, Адам, политичар, народни посланик (Копривница код Зајечара, 1843 – Зајечар, 19. III 1880). Завршио трговачку школу и гимназију у Београду. Током студија на Филозофском факултету Велике школе у Београду био је активан члан студентског друштва „Србадија", огранка Уједињене омладине српске. Пред крај студија напустио је Београд и вратио се у своје село. Након што му је одбијена молба за учитеља, као и за професора у Зајечару 1869, посветио се земљорадњи. Сматрао је да се подизањем образовног нивоа народа, а посебно сељака, може постићи побољшање његовог материјалног положаја. Био је стални сарадник листа Тежак, у којем је пропагирао примену савремене и рационалне методе обрађивања земље, које је примењивао на свом поседу, као и реформисање друштвених односа на селу. За кратко време стекао је поверење и симпатије народа у свом крају агитујући почетком 80-их година XIX в. у листу Исток против владе и њеног бирократског апарата, као и против свештенства, које је, одвојивши се од народа и уживајући бројне привилегије, живело на његов рачун. Био је изабран за председника општине Копривница, а 1874. за народног посланика. У Скупштини се залагао за увођење општинске самоуправе, тражио смањење па и укидање бирократског система у Србији, реорганизацију стајаће војске, полиције и судства, смањење чиновничких плата и пензија, ликвидацију дугова земљорадника и претварање манастирских добара у општенародну имовину. Због тих ставова стекао је велику популарност и у скупштини добио подршку групе посланика који су заступали сеоско становништво. За време српско-турског рата 1876. учествовао је веома активно у раду скупштинског одбора. Биран је за посланика Велике народне скупштине 1877. и Народне скупштине 1878, па је у садејству с Николом Пашићем и групом посланика наставио да се залаже за локалну самоуправу и потискивање бирократије. Када је током рата 1876, после повлачења српске војске, Источној Србији претила опасност да буде опљачкана од Турака, поделио је гладном народу кукуруз из општинских резерви. Због тога је неколико година касније оптужен за разбојништво и ухапшен. Умро је у затвору три дана после хапшења, како је званично утврђено од запаљења плућа, али се сумњало да је отрован. Током времена, користећи се његовом организационом структуром, настала је Радикална странка. Иако је у његовим јавним наступима против бирокатизације друштва приметан утицај Светозара Марковића, он је ипак остао на терену постојећих класних односа и допринео политичком буђењу и активирању сељачких маса Србије у борби за демократију.

ИЗВОРИ: Стенографске белешке Народне скупштине, 1874–1880.

ЛИТЕРАТУРА: П. Велимировић, Сељачки покрет у Крајини 1875, Бг 1882; М. Ђ. Милићевић, Додатак Поменику од 1888, Бг 1911; С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, I, Бг 1926; Ф. Никић, Локална управа Србије у XIX и XX веку, Бг 1927; Ј. Продановић, Историја политичких странака и струја у Србији, Бг 1947; Р. В. Петровић, Адам Богосављевић, Бг 1998.

Петар В. Крестић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)