БЕЛОРЕПАН

БЕЛОРЕПАН (Haliaeetus albicilla), орао из реда птица грабљивица Falconiformes, из фамилије јастребова и орлова Accipitridae, потфамилије морских орлова Haliaeetiinae. Род Haliaeetus чини осам врста које насељавају цео свет, осим Неотропске области и Антарктика. Гнездe се на морским клифовима, али насељавају и слатководна станишта на копну, где за гнезда бирају велико дрвеће на обалама река, језера и мочвара. Најближи сродник б. је амерички белоглави морски орао H. Leucocephalus, национална птица и симбол САД. Б. Haliaeetus albicilla је монотипска врста с израженом клиналном географском варијабилношћу. Северне популације су крупније, као нпр. популација на Гренланду. Насељава умерене и хладне климатске области све до тундри. Гнезди се између 30⁰ и 71⁰ северне географске ширине, односно од 45⁰  преко антимеридијана до 170⁰ западне географске дужине, од југозападног Гренланда на исток, све до Сахалинских острва и Беринговог мореуза. Јужна граница гнежђења налази се у Турској и Кини, а северна граница је у сибирским тундрама, Норвешкој и Гренланду. Б. насељава централну, северну и југоисточну Европу. Само у фјордовима Норвешке гнезди се 1.600 парова, а европска популација процењена је на 5.000 парова. У исхрани је предатор, лешинар и паразитира отимајући плен другим грабљивицама. Храни се рибама, птицама, сисарима и угинулим животињама и настањује подручја с обиљем плена. У Србији се гнезди на високим стаблима храста, топола и бора уз Дунав, Саву, Дрину, Тису и Тамиш, углавном у Панонској низији. Гради велика гнезда, која сваке године дограђује. Носи 2–3 јаја, од краја јануара до прве половине фебруара. Инкубација траје нешто преко месец дана. Младунци полећу после два и по месеца. Средином ХХ в. бројност у Србији била је сведена на само 10 парова. Крајем ХХ в. повећала се на 30 парова, а у последњој деценији се удвостручила. Смањена употреба ДДТ пестицида и адаптација на промене станишта утицали су на пораст бројности б. у Србији, где се данас гнезди 60–80 парова.

ЛИТЕРАТУРА: I. Ham et. all, „Der bestand des Seeadlers in Jugoslawien. Rundbrief der Weltarbeitsgruppe für Greifvogel und Eulen e.v.", WAG, 1989, 10; С. Пузовић и др. Атлас птица грабљивица Србије, Бг 2000; S. Skorić, K Stefanović, S. Marinković, „Contribution to studies on White-tailed Eagle Haliaeetus albicilla (Linneus 1758) in western Serbia and the Republic of Srpska", Arch. biol. sci., 2007, 59 (1).

Саша Маринковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)