БИЗАНТИ

БИЗАНТИ (Bisanti/Besanti/Basanti), угледна племићка породица у Котору. У првој половини XIV в. називају се и Ђуфекти (Çuffekti, Cuffecti). Неки од њих успешно су се бавили трговачким пословима у средњем веку. Истакли су се у посредничкој трговини између Србије и Венеције у 20-им и 30-им годинама XIV в. Из Србије су извозили метале (сребро и бакар) и восак, испоручивали их Млечанима за дугове, за другу робу (со и тканине), а врло ретко су примали исплату у новцу. Међу онима који су се бавили посредничком трговином били су браћа Никола и Петар, те Петров син Матија. Никола је био и познати бродовласник у првој половини XIV в. Учествовали су у градској управи (судије и аудитори). Били су кредитори которске општине, цариници и градски благајници. Помињу се и као патрони и баштиници цркавa у Котору (Св. Луке, Св. Маријe од Ријеке). Kоторска општина зависила је у економском и друштвеном погледу од својих богатих грађана, пре свега оних из редова патрицијата. Тако је крајем септембра 1333. которска општина заложила своју царинарницу за позајмљени новац у износу од 1.100 перпера од Нала Сергија Б. и његових компањона трговаца из Котора уз 15% камате до потпуног намирења дуга. Овде се први пут говори отворено о камати у Котору.

Један од двојице градских благајника био је Василије Б. у другој половини 1436. Он и још један которски благајник договорили су се 1436. с двојицом златара из Котора да кују сребрни новац у граду. Чланови породице Б. учествовали су у управи града и у каснијим вековима. Тако су Ђорђе и Маријан Б. (XVI в.) били више пута бирани за градске судије и аудиторе (1523–1565). У то време били су и чланови Малог вијећа и Вијећа умољених у Котору. Били су и познати хуманистички песници.

Многи чланови породице Б. истакли су се као трговци, књижевници (Ђорђе, Лука, Маријан, Гргур), поморци (Јероним), војници (Марин), правници (Павле), прелати и др. Међутим, из породице Б. било је највише познатих свештеника. Спомињу се већ у XI в. као бискупи и надбискупи у јужној Италији (Бари, Трани). Неки од њих (Трифун, Лука и Павле) били су которски бискупи у XVI в. Као и остале познате патрицијске породице у Котору и Б. су имали свој грб. О богатству и угледу Б. сведочи остатак њихове палате у Котору с краја XV в. Врата палате убрајају се у најлепше споменике цветне готике и међу најлепша врата палата (готичко-ренесансног стила) на источној обали Јадрана. Над равним чврстим довратницима су рељефне полуглавице на којима се међу коврџастим лишћем пропињу лавови, од којих предњи носе власников грб, а задњи кацигу, симбол ратништва. Линета уоквирена у правоугаони венац исплетен од ловоровог и храстовог лишћа и винове лозе, на којој виси понеки грозд што га кљују птице. Зато их Которанин опат Тимотеј Ћизила хвали у XVII в. и каже да је портал палате Б. достојан владарског дома.

ИЗВОР: A. Maјер (ур.), Которски споменици, I–II, Зг 1951, 1981.

ЛИТЕРАТУРА: Ц. Фисковић, „O умјетничким споменицима града Котора", Д. Медаковић, „О ретким писаним и штампаним књигама на подручју Боке которске", Споменик САНУ, 1953, CIII; Р. Ковијанић, И. Стјепчевић, Културни живот старога Котора (XIV–XVIII вијек) I–II, Цт 1957; Ј. Ј. Мартиновић, „Прилози проучавању генеалогије и хералдике знаменитијих властеоских родова у Котору прве половине XIV вијека", Годишњак Поморског музеја у Котору, 1964, XII; Историја Црне Горе, 2/2, Тг 1970; Р. Ковијанић, Которски медаљони, Бг 1976; Ј. Мартиновић, Сто которских драгуља, Ријека Црнојевића 1995; С. Ћирковић, Парница о цркви Светог Луке у Котору, Научни скуп Црква Светог Луке кроз вјекове, Котор 1997; Л. Блехова Челебић, Хришћанство у Боки 1200–1500. Которски дистрикт, Пг 2006.

Марица Маловић Ђукић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)