БАЈИЋ, Милош

БАЈИЋ, Милош, барон, велепоседник, добротвор (Земун, 1. II 1827 – Аусе код Беча, 31. VII 1897). Унук кнеза Милоша. Школовао се у Папи, Шопрону и Будимпешти. Породица Бајић имала је велике поседе у Варадији, Марковцу, Великом Жаму, Етелхазу и Бочару. Дворце су имали у Варадији и Бочару, а палате у Будимпешти и Бечу. Велико наследство од око десетак милиона форинти припало му је после убиства кнеза Михаила, кад је постао један од најбогатијих Срба у Угарској. Кад је одликован Орденом гвоздене круне, добио је аустријску а затим и угарску баронску титулу од Варадије. Живео је у Пешти и Земуну. Посланик Угарског државног сабора био је 1884, а 1895. изабран је за члана горњег дома Сабора. Заједно с братом од тетке, бароном Федором Николићем, финансирао је издавање листа Српски дневник, који је излазио у Будимпешти 1888/89, и заступао политику српских нотабилитета. За разлику од брата Федора, није био политички амбициозан. Поред мањих новчаних прилога које је поклањао појединим српским установама, као што је Матица српска, овековечио се као велики добротвор давши 100.000 форинти за изградњу Српске православне велике гимназије у Новом Саду. Сахрањен је на имању у Варадији, близу Вршца.

ЛИТЕРАТУРА: А., „Барон Милош Бајић", БК, 1897; М. Ђ. Милићевић, Додатак поменику од 1888, Бг 1901; В. Стајић, Српска православна велика гимназија у Новом Саду, Н. Сад 1949; В. Ђ. Крестић, Историја српске штампе у Угарској 1791–1914, Н. Сад 1980; Ж. Милисавац, Историја Матице српске 1864–1880, II, Н. Сад 1992.

Василије Ђ. Крестић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)