БЕЛИЋ, Милија

БЕЛИЋ, Милија, сликар, графичар, ликовни критичар (Рудовци код Лазаревца, 20. IV 1954). Дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду (1978). Током 1983/84. био је стипендиста владе Француске и од тада живи и ради претежно у Француској. Од 1978. учествовао је на многим колективним изложбама у Београду и Паризу. Самостално је излагао у Београду (Галерија ФЛУ 1978, Галерија КНУ 1982) и Паризу (Галерије „Bernanos" 1984. и „Alain Blondel" 1985). Осим сликарством и графиком, бави се и писањем текстова из области теорије уметности („О космичком ритму", Дело, 1983, 29). Аналитички продирући у поетику нове фигурације фантастичног смера, Б. не слика носталгичне реминисценције из историје уметности, него је усмерен ка постмодерној интерпретацији тематског и идејног дела Р. Магрита. У каснијој фази стваралаштва, мотиви и ликовни израз његових слика постају ближи италијанском сликарству „Метафизичке школе". Транспарентни и нестабилни, етерични предмети и опустели градски кадрови дају његовим сликама и графикама једну ванвременску димензију. То су савремене алегорије на тему memento mori, сведочанства пролазности.

ДЕЛА: Мета Арт – пластички ритам: пролегомена за једну метауметност, Бг 1997; Слика и свет, Бг 2003.

ЛИТЕРАТУРА: М. Павловић, „Милија Белић", у: Ликовно стваралаштво Срба у свету, Бг–Н. Сад 1990; Графике Милије Белића, Слободана Бијелића, Косе Бокшан и Петра Омчикуса, Бг 1995/96.

Весна Круљац

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)