БРОНЗАНО ДОБА

БРОНЗАНО ДОБА, праисторијски период у којем је оруђе и оружје прављено од бронзе (легуре бакра и калаја), a које je наступило после бакарног доба или енеолита. Хронолошки је подељено на старије, средње и касно б. д. У апсолутним датумима, грубо узевши, обухвата II миленијум п.н.е. мада је могуће да је делимично захватало крај III и сам почетак I миленијума п.н.е. Главне привредне гране у б. д. биле су земљорадња и сточарство као и у енеолиту, али је развој металургије довео до великих промена у структури друштва, начину привређивања, мишљења и веровања. Развиле су се нове професије и специјалности, занатство и трговина били су значајни фактори у друштвеним и економским збивањима. Форме материјалне културе биле су често китњасте и декоративне, како у керамици тако и у металу, што указује на постојање специјализованих занатлија. Могућности за акумулацију добара и богаћење су расле, услед чега је дошло до раслојавања друштва и стварања богате и повлашћене класе. То је, стога, било доба чешћих сукоба и веће несигурности, што се огледало у што већој и разноврснијој производњи оружја – мачеви и копља јављају се у средњем б. д., шлемови и оклопи нешто касније – али и у погребним обичајима, пре свега у превладавању ритуала спаљивања – индицији нестабилних и несигурних времена.

У проучавању б. д. на просторима где Срби живе у почетку су ослонац пружала истраживања европских археолога, па су тако и прве хронолошке поделе базиране на поделама страних археолога, и то пре свега баварског археолога Паула Рајнекеа који је поделио б. д. на четири фазе (А–Д), а халштатско (старије гвоздено доба) такође на четири фазе (А–Д). Фаза Бронза А одговара старијем б. д., фазе Б и Ц средњем, а фаза Д и почетне фазе гвозденог доба, Халштат А и Б, време када је бронза искључиво била у употреби, касном б. д. У одређивању апсолутних датума за Балкан је важна и подела б. д. у Егеји, које је почело раније него у Европи и датује се од средине III до краја II миленија п.н.е. У тим оквирима разликују се рано хеладско доба (друга половина III миленија), средње хеладско доба (највећи део прве половине II миленија) и позно хеладско или микенско доба (1600–1100 п.н.е.). У српској археологији временом се усталила подела на рано, средње и касно б. д., при чему се упоредо често и даље користе Рајнекеови термини. Доста варирања има нарочито у обележавању касног б. д. које се каткад назива прелазни период из бронзаног у гвоздено доба или гвоздено доба I (XIII–VIII в.), према подели гвозденог доба М. Гарашанина.

На основу типологије бронзаних предмета (мачева, копаља, оклопа, бодежа, ножева, секира, српова, затим дијадема, огрлица, наруквица, фибула, игала, бријача итд.) може се доста прецизно утврдити који су облици били карактеристични за који период. Исто важи и за керамику, помоћу које се могу такође одредити поједине културне групе које су биле раширене на одређеним просторима у то време. Најзначајније групе раног б. д. су винковачка на северозападу, група Белотић -- Бела Црква у западној Србији, моришка група у Банату, крајем раног б. д. јавља се ватинска група која доминира у средњем б. д. на целом нашем простору, крају средњег б. д. и касном б. д. припадају дубовачко-жутобрдска група у јужном Банату и североисточној Србији, параћинска група у централној Србији, белегишка група у Војводини и северној Србији, брњичка група у јужној Србији и на Косову и др.

ЛИТЕРАТУРА: Праисторија југославенских земаља, IV, Сар. 1983; A. F. Harding, European societies in the Bronze Age, Cambridge 2000.

Растко Васић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)