БОГИЋЕВИЋ, Војислав

БОГИЋЕВИЋ, Војислав, историчар, архивиста (Прњавор, 17. IV 1896 – Сарајево, 31. XII 1981). Као гимназијалац приступио је омладинском револуционарном покрету „Младе Босне". Ухапшен је због учествовања у Сарајевском атентату, а затим му је суђено у травничком велеиздајничком просецу (1915), који је Аустроугарска водила против неподобних српских и јужнословенских грађана. Из затвора је изашао по окончању рата, наставивши школовање завршетком Учитељске школе и Филозофског факултета у Сарајеву. У међуратном периоду био је управник Ђачког дома у Тузли и вредни члан Главног одбора „Просвјете". Заробљен је у Априлском рату 1941. и интерниран у војни логор, одакле је због илегалног рада премештен у концентрациони. По повратку из заробљеништва најпре је био професор у тузланским средњим школама, а потом редовни професор историје на Вишој педагошкој школи у Сарајеву, директор Музеја града Сарајева, сарадник и директор Државног архива НР БиХ. Стручна и научна интересовања везивао је за историју Босне и Херцеговине у XIX и XX в. а посебно за делатност „Младе Босне" (Сарајевски атентат. Стенограми са процеса завјереницима, Зг 1954; Млада Босна. Писма и прилози, Сар. 1954; Сарајевски атентат. Писма и саопштења, Сар. 1965).

ДЕЛА: Почетак устанка Луке Вукаловића 1852–1853, Сар. 1952; Писменост у Босни и Херцеговини од појаве словенске писмености у IX вијеку до краја аустро-угарске владавине у БиХ 1918. године, Сар. 1975.

ЛИТЕРАТУРА: В. Дедијер, Сарајево 1914, Бг 1966; Р. Бесаровић, „Проф. Војислав Богићевић", ГДИ БиХ, 1982, 31–33; Енциклопедија српске историографије, Бг 1997.

Мира Радојевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)