БОГИЋЕВИЋ, Антоније М.
БОГИЋЕВИЋ, Антоније М., генерал (Шабац, 24. II 1838 – Београд, 29. IX 1916). После једне године проведене на Лицеју у Београду, ступио је у српску војску 1856. Војно образовање стекао у Берлину, где је као државни питомац похађао Артиљеријско-инжењеријску школу 1858–1861. У Србију се вратио 1861. Чин артиљеријског потпоручника стекао је 1859, поручника 1862, капетана 2. класе 1865, капетана 1. класе 1868, мајора 1872, потпуковника 1875, пуковника 1878. и генерала 1887. Обављао је различите командне дужности у српској војсци, напредујући од командира Београдске народне батерије 1861. до команданта Артиљеријског пука и начелника артиљерије Западно-моравске дивизије 1875. У Српско-турском рату 1876–1877. био је командант Дринске артиљеријске бригаде и начелник артиљерије Дринског кора, а у рату 1877–1878. вршилац дужности команданта Тимочког кора. После ратова био је председник Артиљеријског комитета (1879–1881, 1885), вршилац дужности команданта Београда (1881–1883), референт артиљерије Команде активне војске (1883, 1886), командант Тимочке дивизијске области (1883–1885). У Српско-бугарском рату 1885. био је начелник артиљерије Штаба Врховне команде. Инспектор артиљерије био је 1887–1890, а командант Дунавске дивизијске области 1890–1892. Заступао је министра војног Саву Грујића у влади Јована Ристића (1. VI – 5. VII 1887), а министар војни био у кабинету Јована Авакумовића 1892–1893. Члан Државног савета постао је 1894, потпредседник 1897, а председник и истовремено сенатор априла 1903. После Мајског преврата 1903. је пензионисан. Био је носилац највиших српских и неколико аустријских, турских, бугарских и италијанских одликовања.
ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, Историја српско-бугарског рата, Бг 1908; Ж. Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, III, Бг 1924; П. Опачић, С. Скоко, Српско-турски ратови 1876–1878, Бг 1981; С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, I, Бг 1990; М. Милићевић, Љ. Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Бг 2003.
Милош Јагодић
*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)