БРАТИЋ, Радослав

БРАТИЋ, Радослав, књижевник (Брестице, код Билеће, 24. VII 1947). Студирао књижевност на Филолошком факултету у Београду. Био секретар Удружења књижевника Србије и уредник у БИГЗ-у. На почетку књижевног рада био уредник студентског часописа Знак, доцније Књижевне речи и часописа Relations, Књижевност и Нова Зора. Романи и приповетке тематски су му везани за живот у завичајном херцеговачком простору и једним делом за савремени Београд. На мотивима детињства и раног откривања спољашњег света у опором херцеговачком амбијенту и на сусрету и прожимању патријархалног и новог погледа на живот, културну баштину и колективно сећање народа, функционално спаја традиционални и модерни наративни поступак, динамичан ритам приповедања и стилску и језичку инвентивност. Веза с културном традицијом родног краја обогатила је његове приповетке (Слика без оца, Бг 1985; Страх од звона, Бг 1991; Зима у Херцеговини, Бг 1995) и романе (Сумња у биографију, Бг 1980) садржинским специфичностима и аналогијама у којима локалне легенде добијају универзална и културно-историјска значења, фантастика се преплиће с хумором, поезија с гротеском, сурово детињство с изазовима свакодневног. Проза му је превођена на енглески, немачки, француски, кинески, шведски, пољски, италијански, румунски језик. Изабрана дела у осам књига објављена су му у Бањалуци 2008. Добитник је награде листа Младост, Андрићеве награде, награде „Исидора Секулић", „Меша Селимовић", „Бранко Ћопић", „Светозар Ћоровић", „Ћамил Сијарић", Кочићеве награде и других признања.

ДЕЛА: романи: Смрт Спаситеља, Бг 1972; Трг соли, Бг 2003; есеји: Шехерезадин љубавник или прича о читаоцу и писцу, Н. Сад 1996; Писац и документ, Бг 2000.

ЛИТЕРАТУРА: В. Рибникар, Могућности приповедања, Бг 1986; Љ. Јеремић, Глас из времена, Бг 1993; М. Недић, „Приповедачка проза Радослава Братића", пог. у: Р. Братић, Зима у Херцеговини и друге приповетке, Бл 2000; Ј. Делић, „Лавиринт: Трг соли – роман Радослава Братића", Савремена српска проза, Билећа–Гацко 2003.

Марко Недић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)