БЕЛАСИЦА

БЕЛАСИЦА, планина на тромеђи БЈР Македоније, Бугарске и Грчке, поприште битке у којој је 29. VII 1014. византијска војска цара Василија II победила бугарску војску цара Самуила. Битка је имала велик стратешки значај, јер је омогућила Византији да борбе у византијско-бугарском рату, вођеном с прекидима од 976, трајно пребаци у тзв. унутрашње области Бугарског царства, што је 1019. најзад довело до потпуног покоравања Бугарске. Главне борбе водиле су се у теснацу Кључ (Клидион) између Б. и обронака Ограждена, крај истоименог утврђења. Византијска опсада Кључа успела је захваљујући нападу помоћног одреда, који је искористио познавање тешког терена на планини и успео да нападне Бугаре с леђа. Цар Самуило и његов син Гаврило Радомир спасли су се бекством, а цар Василије је наредио да се око 15.000 заробљеника ослепи, а да се сваком стотом остави једно око. Ослепљивање је у византијској историји било једна од честих мера против бунтовника, имало је идеолошки карактер и било схватано као пројава царске милости. Када је видео поворку својих слепих војника, бугарски цар је од душевног потреса умро. Ова победа над Бугарима донела је после смрти цару Василију II надимак „Бугароубица". Ослепљивање је оставило трага у народном предању и топонимији.

ЛИТЕРАТУРА: Й. Иванов, „Беласицката битка през 29 юли 1014. г.", Известия на историческо дружество, 1911, 3; С. Пириватрић, Самуилова држава, Бг 1997.

Срђан Пириватрић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)