БАГРЕМ

БАГРЕМ (Robinia pseudoacacia), врста из рода листопадног дрвећа и жбуња из фамилије Leguminosae. Обухвата око 20 врста из Северне Америке и Мексика. Име рода је дато по Ј. Робину, који је 1601. донео б. у Европу (у Париз). Лишће је наизменично, непарно перасто, цветови су у гроздастим цвастима, чашица је звонаста, а круница петочлана. Прашници су двообразни (девет сраслих, један слободан). Плод је вишесемена, спљоштена махуна. Семе је бубрежасто, ситно. Гранчица је снажна, угласта, понекад у цик-цак линији, обично носи бодље настале од залистака. Терминалних пупољака нема, а бочни су скривени под основом лисне петељке. Порекло б. је из централне Пенсилваније, Апалачких планина, јужног Илиноиса, југозападне Индијане и Арканзаса. Раширен је у северној Африци, Европи, средњој и источној Азији и на Новом Зеланду. Крајем терцијара било га је на Балканском полуострву. Његов предак (R. regeli Heer) био је заступљен у горњем миоцену у средњој Европи. У Европи се у почетку гајио као парковска врста, а касније се спонтано раширио. У Србији је широко распрострањен. Њиме се пошумљавају обешумљени терени, бујична подручја, пескови (Делибатски и др.). Има га у многим чистим састојинама (забранима). Употребљава се за живу ограду, за дрвореде и паркове. Успева добро на стаништима граба, складуна и цера. Добро се држи на земљишту које није екстремно суво. Најбоље расте на растреситом, дубоком и плодном песковитом земљишту, где је у могућности да максимално развије корење. Слабо успева на каменитом земљишту, на стерилним песковима, као и на земљишту где вода стагнира и где је ниво подземних вода висок. Б. је изразито фотофилна врста. Најбоље напредује у чистим састојинама, али тада исцрпљује земљиште у великој мери. Од лишћарских врста б. је на трећем месту по употреби за пошумљавање и плантаже, после еукалиптуса и топола. На Земљи његове шуме антропогеног порекла покривају 25 милиона ха. У Србији је алохтона врста лишћара која се гаји највише у засадима, и то за производњу дрвета за механичку прераду, енергију и пчелињу пашу. Постоје многобројни варијетети и форме које се размножавају калемљењем, а употребљавју се као украсне биљке.

ЛИТЕРАТУРА: M. D. Dracea, Beiträge zur Kenntnis der Robinie in Rumänien, BucureŞti 1928; Б. Јовановић, Дендрологија, Бг 2000; Б. Шошкић, З. Поповић, Својства дрвета, Бг 2002.

Василије В. Исајев; Владан Иветић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)