БРШЉАН

БРШЉАН (Hedera helix), зимзелена дрвенаста пузавица из породице Araliaceae. Може нарасти у висину до 30 м, достићи пречник стабла већи од 20 цм и старост од неколико стотина година. Пење се помоћу ваздушних коренчића којима се причвршћује за кору дрвећа, стене, зидове и другу подлогу. Листови својим распоредом образују тзв. лисни мозаик. На лицу су тамнозелени, обично са истакнуто светлијом нерватуром, на наличју светлији. Има два типа листа: они на стерилним гранама су срцасто-јајасти са 3–5 плитко урезаних режњева, фертилни су срцасти, целог обода с издуженим врхом. Цветови су у округластим штитоликим цвастима. Цветови су богати нектаром, жуто-зелене боје, двополни, петочлани, са истакнутим прашницима. Плод је бобица, тамноплава, ређе жута, са 3–5 семенки, за људе благо отровна. Расејава се птицама. Распрострањен је у средњој и јужној Европи, на Криму и Кавказу, а на северу до Балтичког мора. У Србији је честа врста сеновитих шума, од лужњакових у низијама до планинских буково-јелових. Такође, обраста зидове и подлогу у људским насељима и на гробљима, где је најчешће гајен и на многим местима спонтано раширен. Код нас и у свету често се узгаја неколико декоративних хортикултурних форми с бледим или жућкастим шарама и ивицама листова (argenteo-variegata, aureo-variegata и др.). Род Hedera обухвата 10–15 врста, углавном распрострањених у умереним и суптропским областима Евроазије. Неке стране врсте, као што је кавакаски бршљан (H. colchica) с веома крупним листовима, декоративне су и гаје се понегде у Србији.

ЛИТЕРАТУРА: Е. Вукићевић, „Araliaceae Vent.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, 5, Бг 1973; Б. Јовановић, Дендрологија, Бг 2007.

Василије В. Исајев

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)