БЕРГАМО, Марија

БЕРГАМО, Марија, музиколог, универзитетски професор (Цеље, 28. VII 1937). Дипломирала на Музичкој академији у Београду 1961, а магистрирала 1964 (Дело композитора. Стваралачки пут Милана Ристића од прве до шесте симфоније, Бг 1977). Докторирала на Филозофском факултету у Љубљани 1973 (Елементи експресионистичке оријентације у српској музици до 1945. године, Бг 1980). Предавала у Музичкој школи „Јосип Славенски" и била асистент за историју музике на Факултету музичке уметности (1969–1972). Од 1972. до 1981. живела и радила у Бечу. Од 1981. предаје на Одсеку за музикологију ФФ у Љубљани. Њена истраживања су окренута проблематици савремене музике, естетици и социологији музике, а усмерена су на целокупан југословенски простор у којем компаративно проучава сродне појаве, стилску еволуцију и развој композиционо-техничких средстава израза савремених аутора. Бавила се питањима утицаја прашке авангарде на југословенске ствараоце и на нов начин осветлила појаву и значај експресионизма у српској музици 40-их година. Дала значајан допринос теоријско-естетичком утемељењу појма националног у музици. За српску музикологију посебан значај имају њена докторска истраживања развоја српске музике у периоду 1918–1945, којим поставља темеље за нов приступ појединачним ауторима и делима, као и развојним токовима у српској музици.

ЛИТЕРАТУРА: З. Крстуловић, „Библиографија Марије Бергамо", Музиколошки зборник, 2007, XLIII/2.

Соња Маринковић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)