БОГДАН

БОГДАН, великаш, протовестијар, ктитор (?, крај ХIV в. – ?, око средине ХV в.). Потицао вероватно из Левча, где је подигао задужбину Каленић и имао поседе којима је обдарио задужбину. Имао је жену Милицу и браћу Петра и Божидара, изгледа да није имао потомства. Од 1418. јавља се у служби деспота Стефана Лазаревића као челник, дворанин који се старао о владаревој имовини. Иста надлежност му је остала и кад је од 1421. носио титулу протовестијара. С том титулом је сликан у Каленићу, што значи да је храм живописан у последњим годинама деспота Стефана, који је представљен на ктиторској композицији. Остао је протовестијар и под деспотом Ђурђем до 1435, кад се у тој функцији јавља друга личност. У време првог турског освајања Србије остао је у земљи и прихватио да служи султану ако му буде потврђен „тимар" који је имао под деспотом. Султанов намесник му је то 1439. потврдио обећавши да га браћа могу наследити у служби и тимару. Обећано му је да може отићи на Свету Гору, где је вероватно умро у манастиру Ксиропотаму, где је нађен поменути турски акт из 1439.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ћирковић, „О ктитору Каленића", Зограф, 1996, 24; I. Kolovos, „A Biti of 1439 from the Archives of the Monastery of Xeropotamou (Mount Athos)", ХЗ, 2004, 11.

Сима Ћирковић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)