БУДУЋНОСТ

БУДУЋНОСТ, прва социјалистичка педагошка библиотека у Србији која је излазила 1908–1941. У оквиру ње објављене су 82 свеске, на око 150 табака, у укупном тиражу од око 200.000 примерака. Библиотеку су покренули учитељи и педагошки писци Драгутин – Драгиша М. Михаиловић и Милош Б. Јанковић непосредно након оснивања Клуба учитеља-учитељица социјалдемократа (1907). Од треће свеске библиотеку је самостално уређивао и издавао Милош Б. Јанковић у различитим местима у унутрашњости Србије, у којима је радио, на крају у Београду. Пре I светског рада објављено је укупно 12 свезака штампаних ћирилицом, а након обнављања библиотеке 1919. још 70 свезака штампаних латиницом. Као прва свеска библиотеке објављена је књига Каква је народна школа (Бг 1908) коју је написао познати педагог и припадник левог крила немачких социјалдемократа Ото Риле. У овој библиотеци публиковано је девет Рилеових мањих и већих радова из школске и социјалне педагогије, породичног и сексуалног васпитања. У периоду 1908–1914. изашле су и књиге других немачких социјалдемократа: Кларе Цеткин (Школско питање) и Хајнриха Шулца (Социјална демократија и школа, 1911. и Мајка као васпитачица – ситни прилози пролетерском домаћем васпитању, 1910). Нарочита пажња посвећена је теми сексуалног васпитања и световности наставе. Уредник библиотеке Милош Б. Јанковић објавио је пет сопствених текстова у којима захтева световни карактер школе: Школа без бога (1912), Зашто тражимо световност наставе (1919), Ко тражи световност наставе (1920), Религија и школа (1921) и Против клерикализма (1924). Пред I светски рат започело је објављивање радова оснивача покрета радне школе Роберта Сајдела, Ручни рад као подлога хармонијског образовања и васпитања (1913), Школа будућности – школа рада (1914), да би било настављено 1924. објављивањем три Сајделова рада – Циљ васпитања с гледишта социјалне педагогике; Демократија, наука и народно образовање и Непознати Песталоци као социјални политичар и социјални педагог. Из области реформске педагогије објављена је и студија Јулијуса Ајзенштетера о систему васпитања Марије Монтесори (1925), популарни чланак школског реформатора Ота Глекела Школа дресуре – школа учења – школа рада (1929) и обимна студија Хелмута фон Бракена Телесна казна у васпитању – социолошка, психолошка и педагошка истраживања (1930). Библиотека је добила право на објављивање брошура Деца која се тешко васпитавају, које су у Дрезедену издавали Ото и Алиса Риле. Као прва свеска из ове едиције објављена је истоимена књига Алфреда Адлера (1932), а потом већи број прилога немачких аутора међу којима су највећу пажњу педагошке јавности привукле брошуре: Плашљиво дете (1932), Јогунасто дете (1932), Сексуално рано сазрело дете (1932), Криминално дете (1932) и Запуштено дете (1933). Књиге совјетских педагога почеле су да излазе у оквиру ове библиотеке у другој половини 20-их година, када је објављена брошура Н. Дренова Наставни програм педагошких техникума у Русији (1927) и књига М. М. Пистрака Основни проблеми школе рада (1929). У другој половини 30-их година објављено је више студија совјетских историчара педагогије у којима је примењиван метод историјског материјализма у разматрању педагошких погледа Дидроа, Канта, Песталоција, Дистервега, Спенсера, Херцена, Бјелинског, Чернишевског, Доброљубова, Ушинског и Толстоја. Аутори ових радова били су познати историчари педагогије Ј. Н. Медински, А. Н. Веселов, А. Ф. Шишкин и др., а међу преводиоцима налазили су се и Милован Ђилас, Радован Зоговић и Митра Митровић.

ЛИТЕРАТУРА: В. Тешић, Р. Вуковић, Н. Поткоњак (ур.), „Социјалистичка педагошка библиотека Будућност 1908–1941", Настава и васпитање, 1975, 3.

Наташа Вујисић Живковић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)