БОЦАРИЋ, Спиридон Шпиро

БОЦАРИЋ, Спиридон Шпиро, сликар (Будва, 24. V 1876 – Госпић, Шаранова јама, 19. VII 1941). Нижу и средњу уметничку школу завршио у Венецији. Уметничке студије наставио у Сарајеву где је живео и радио три деценије, одакле се преселио у Бaњaлуку где је од 1930. био управник Музеја Врбаске бановине. Као сликар је оставио велики број жанр слика са сценама из живота из босанских махала и са Башчаршије, а радио је и уметнички вредније портрете и иконе. Напустивши академски реализам, под утицајем италијанског сликара Сегантинија сликао је у стилу импресионизма. Био је добар колориста. У II светском рату уништена су два његова иконостаса у Рогатици и Прачи, док су му делимично сачуване олтарске преграде у Илијашу и у Мишићима код Власенице. Излагао је на колективним изложбама у земљи (Сарајево, Бањалука, Брчко) и у иностранству (Праг, Варшава, Берлин, Братислава, Рига, Талин, Вилнус, Софија). У Бањалуци су му постхумно приређене комеморативна (1956) и ретроспективна изложба (1977). Његови радови се чувају у Уметничкој галерији у Сарајеву и у домовима културе у Бањалуци и Мостару. Бавио се новинарством и писао рецензије. Објављивао је у Отаџбини, Босанскохерцеговачком гласнику, Српској ријечи, Мусавату, Босанској вили и Бранковом колу. Б. су усташе 1941. убиле и са осталим Србима бациле у Шаранову јаму.

ДЕЛА: Стари Босанац; У чаршији; Портрет проте Теодора Јунгића, 1897; Портрет Белуша Јунгића, 1898; Портрет трговца, 1899; Портрет краљице Драге (Машин) Обреновић, 1902; Портрет митрополита Евгенија Летице, 1908; Мостар, 1909.

ЛИТЕРАТУРА: А. Бегић, Умјетност Босне и Херцеговине 1894–1923, Сар. 1978; Д. Дамјановић, „Сликар Спиридон-Шпиро Боцарић (1876–1941)", Гласник Удружења архиварских радника Републике Српске, Бл, 2010, 2.

Угљеша Рајчевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)