БАЈАЛОВИЋ, Ђура

БАЈАЛОВИЋ, Ђура, архитекта (Шабац, 13. II 1879 – Београд, 7. III 1956). Завршио архитектуру на Техничком факултету Велике школе у Београду. Од 1903. до 1908. радио у Архитектонском одељењу Министарства грађевина, а од 1909. у Управи града Београда. Током 1919. радио као виши архитекта Министарства војног и морнарице. Пројектовао у различитим стиловима који су обележили српско градитељство прве половине XX в. Раскошна угаона вила „Јелена" В. Димитријевића на углу Кнеза Милоша и Милоша Поцерца (1907), обликована у академском духу, сведочи о високом умећу занатске обраде. Кућа Глатије Леоне у Француској 31 (1908) репрезентативан је пример београдске сецесије са зналачки обрађеним декоративним детаљима. Значајни су и објекти: стамбена зграда у Бориса Кидрича 29 (1921), кућа адвоката Стевана Вагнера у 29. новембра 5 (1922–1923), зграда загребачког Радничког уреда у Краља Милутина (1925–1926) и кућа вајара Томе Росандића на углу Василија Гаћеше 3 и Козјачке 30 (1927).

ЛИТЕРАТУРА: Г. Гордић, Архитектонско наслеђе града Београда, I, Бг 1966; В. Б. Шолаја, А. С. Магдић, „Ђорђе – Ђура С. Бајаловић", у: Инжењери у Књажеству/Краљевини Србији од 1834. године до завршетка Првог светског рата, Бг 1994.

Снежана Тошева

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)