БАШТА

БАШТА (перс. bāgçe: врт, градина), простор плодног земљишта, обично уз кућу, на којем се гаје поврће, цвеће, зачинско лековито биље, баштенске сорте воћа и грожђа. Може бити „кујинска" – за потребе домаћинства; њивска – за потребе тржишта; заштићена: у кући, као домаћа зимска б. (леје, стакленици, пластеници), затим дечја, контејнерска (саксије, судови, сандуци) или градска (комунална). Јавља се у форми цветњака или мањег воћњака. Основу б. чине баштенске леје ширине 120–150 цм произвољне дужине, затим округле, звездасте и леје у облику кључаонице. Њено уређење зависи од традиције и типа. Традиционална б. има четири поља, где се на равној површини, затим на баштенским, уздигнутим и високим лејама гаји поврће. Био-б. са великим бројем поврћа и корисних биљака (биљке пријатељи), најчешће ароматичних и цветних врста (босиљак, кадифица, невен, драгољуб) подсећа на природу. У декоративној б. – повртњаку гаји се поврће за исхрану, а избором врста и сорти и различитим стиловима уређења постиже се естетски ефекат.

Баштованство (баштованлук, бостанџилук, градинарство), првобитни облик гајења поврћа и цвећа (украсне б., рајски вртови), од којег се развило повртарство, цвећарство, воћарство, односно шира област хортикултуре. О његовом значају сведочи и чињеница да је Матица српска као прву из области пољопривреде издала књигу Павла Бибића Башчован или кратко панјатно настављеније о обделовању зелениј и дрва (Будим 1846). Уређењем б., гајењем поврћа бави се баштован (хортулан). Бостанџије су повртари који су у XVIII в. претежно гајили бостан, лукове, пасуљ, роткву, купус, а вртлари су они који се баве гајењем претежно цвећа и зелени (салате, мркве, першуна и др.). Словени су на ове просторе донели неке врсте поврћа као што су лук, мрква, купус, пасуљ, што потврђују исти називи ових сорти код свих Словена. Баштованство се развијало под утицајем Турака, Бугара, а у Војводини и под утицајем Аустроугарске. У путописима Евлије Челебије (XVII в.) наводи се да у околини Ниша, Параћина, Јагодине, Сремске Митровице и у другим местима има много б. и ограђених вртова (бостан). У Новом Саду на Ченејском друму је 1779. била 241 б., у околини Београда 1853. 10–12 повртњака, а у Србији око 90. Данас је баштованство део повртарства односно пољопривредне производње с естетском и тржишном функцијом.

ЛИТЕРАТУРА: С. Коњовић, Повртарство – Кујинска башта, Н. Сад 1891; В. Стајић, Привреда Новог Сада 1748-1880, Н. Сад 1941; Н. Вучић, „Запажања о пољопривреди у југословенским земљама у путопису Евлије Челебије (XVII век)", Летопис научних радова Пољопривредног факултета у Новом Саду, 1976, 21-22; „Допринос Матице српске унапређењу пољопривредне науке и праксе у Војводини", ЗМСПН, 1984, 66; Б. Лазић, Башта зелена целе године, Н. Сад 2007.

Бранка Лазић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)