БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКА АРХИЕПИСКОПИЈА

БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКА АРХИЕПИСКОПИЈА, основана Уставом 1931. као епархија којом управља српски патријарх. У њу су поред београдске архиепископије ушли сремско-карловачка архидијецеза и Панчево од вршачке епархије. Реорганизацијом 1947. издвојени су Срем (изузев Земуна) и Шумадија у посебне епархије, а Панчево је враћено Банатској епархији. Данас обухвата Београд са најужим залеђем, Земун, Бежанију и Крњачу. Организована је у четири архијерејска намесништва, 140 парохија, пет манастира на свом простору (Ваведење, Раковица, Рајиновац, Сланци и Арханђел Гаврило у Земуну) и два ставропигијална манастира изван њега (Пећ и Њу Карлајн). Седиште је у Београду при Храму Св. Саве. О богословском и интелектуалном потенцијалу сведоче богат издавачки фонд, штампарија, богословски симпозијуми, православни народни универзитет и друге установе. У обављању послова ове епархије патријарху помажу један или двојица викарних епископа.

ЛИТЕРАТУРА: С. Вуковић, „Епархије и епископи 1920‒1970", у: Српска православна црква 1920–1970, Бг 1971; Црква, календар СПП за 2006.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)